Kanabis- najljekovitija biljka na svijetu

                                     

                                     

Seme kanabis sative, konopljino seme, sadrži sve esencijalne amino i esencijalne masne kiseline neophodne za održavanje zdravog života. Nijedan drugi biljni izvor ne sadrži esencijalne amino kis u tako lako svarljivom obliku, niti sadrži esencijalne masne kis u savršenom odnosu za čovekove nutritivne potrebe, kao što je to slucaj kod semena konoplje. Da ne bude zabune, dosta semenki iz carstva biljaka sadrži esencijalne amino kiseline, laneno seme npr, ali ono po čemu je seme konoplje unikatno je to da sadrži 65% globulina edistina. To je najviše što je zabeleženo u svetu biljaka.

Postoji 8 amino kiselina koje naše telo ne može da stvara, i još dve koje stvara u nedovoljnoj količini, stoga su te kiseline neophdne, tj. esencijalne. Ishrana kojoj ove kiseline nedostaju zasigurno vodi u bolest, eventualno smrt. Ove esencijalne amino kiseline, zajedno sa ostalih 11 koje naše telo pravi od esencijalnih, su povezane zajedno, shodno genetici, u strukturalne proteine koji daju život telu i enzime(globularne proteine) koji sačinjavaju samu srž ljudske mašine, tj zaduženi su za osnovne mehanizme života. Naše telo je doslovce izgrađeno i održava se beskonačno kompleksnim sistemom koji jednostavno stvara proteine od subjedinica amino kiselina. Svaka amino kis se sastoji od amino i karboksilne grupe vezane za isti ugljenikov(C) atom. Sve amino kiseline, osim prostih, sadrže još jedan sporedni (ugljenikov)lanac koji je vezan za C za koji su vezane amino i karboksilna grupa.
Amino grupa jedne amino kiseline se vezuje za karboksilnu grupu druge amino kiseline, na taj način stvarajući peptidne veze. Proteini su sastavljeni od peptidnih lanaca amino kisleina u specifičnim sekvencama. Broj mogućih kombinacija peptida je nemerljiv.

Peptidni lanci se mogu kriviti, uvrtati, spajati sa drugim peptidnim lancima putem slabih vodoničnih veza između azotovih(N) i kiseonikovih(O) atoma duž lanca. Amino kiseline takođe stvaraju veze preko svojih sporednih lanaca. Sva tri načina vezivanja amino kiselina doprinose stvaranju beskonačnih mogućnosti oblika proteina i potencijala reaktivnosti. Iako svaka vrsta stvara i gradi proteine specifične za tu vrstu, život je ustrojen tako da telo može stvoriti nove proteine pod pritiskom preživljavanja.

Globulini su jedna od sedam klasa prostih proteina. Prosti proteini su izgrađeni od amino kisleina i ne sadrže neproteinske supstance. Globulini se nalaze u semenkama i životinjskoj krvi. Edistini su biljni globulini, a u krvi je serum globulin. Zajedno sa albuminima, globulini su klasifikovani kao globularni proteini. U globularne proteine spadaju svi enzimi, antitela, mnogi hormoni, hemoglobin i fibrogen(telo pretvara fibrogen u nerastvorljivi fibrin koji igra uglogu u zgrušavanju krvi).
Albumin, fibrogen i globulin su tri glavna tipa proteina plazme. Plazma je tečni deo krvi koji dovodi nutrijente do tkiva. Sva tri tipa proteina plazme – serum albumin, serum globulin i fibrogen sačinjavaju oko 80% plazme. Ovi proteini služe kao glavni rezervoari lako i brzo dostupnih amino kiselina, u slučaju da ih neko tkivo treba.
Biljna semena sadrže albumin i globulin, ali ne i fibrogen. Albumin je hranljivi materijal koji ispunjava prostor između jezgra semena i omotača semena. Jezgro semena treba albumin zarad održavanja inicijalnog rasta dok ne počne fotosinteza. Globulin edistin unutar jezgra semena garantuje da seme ima sve enzime neophodne za metaboličke aktivnosti. Globulin je treći po zastupljenosti protein u ljudskom telu. Globulini vrše mnoge enzimske funkcije(izazivajući da se odvijaju reakcije) unutar same plazme. Globulini su odgovorni i za prirodni i za stečeni imunitet koji osoba ima protiv stranih organizama. Telo koristi globulin i za stvaranje antitela koja napadaju antigene koji napadaju naše telo(virusi, bakterije, strani mikroorganizmi, toksini...).

Globulini su podeljeni u tri klase – alfa, beta i gama globulini. Alfa i beta globulini imaju ulogu transportnog sredstva – preko njih se, u kombinaciji sa još nekim supstancama, vrši transport proteina kroz telo, iz jedne tačke u drugu. Oni vuku materijale neophdne za izgradnju novih i zamenu istrošenih ili oštećenih telesnih struktura.
Gama globulini su potpuno neophodni za održavanje zdravog i ispravnog imunog sistema. Oni su podeljeni u pet klasa antitela nazvanih imunoglobulini. Svih pet klasa su specifično stvoreni za borbu protiv antigena koji napadaju ćelije. Imunoglobulini čine prvu borbrenu liniju našeg tela u borbi protiv infekcija i bolesti. Imunoglobuline proizvode bele krvne ćelije (B limfociti), locirani u limfnim čvorovima. Pri normalnom radu imunog sistema, svi inficirajuci antigeni moraju prvo proći kroz kontrolu limfnog sistema pre nego što uđu u krvotok.

Za vreme varenja proteini iz hrane se raspadaju na amino kiseline. Potom se te amino kiseline apsorbuju u našem telu i uključuju u izgradnju proteina shodno potrebama i raspoloživosti amino kiselina za izgradnju određenih proteina. Naše telo treba neophodne amino kiseline u dovoljnoj količini da bi proizvodilo proteine poput globulina. Međutim, najčešći je slučaj da odgovarajuće količine određenih vrsta amino kiselina nisu sve vreme raspoložive, tj. prisutne u našem telu. Čak i ako naše telo ima dovoljne količine esencijalnih amino kis da spreči bolesti nastale nedostatkom istih, često se dešava da naše telo nema dovoljnu količinu es. amino kis za izgradnju imunoglobulina u količinama dovoljnim da npr. odbiju infekciju.
Najbolji način da obezbedimo dovoljne količine amino kis za izgradnju globulina je unos hrane bogate globulinima. Obzirom da protein semena konoplje sadrži 65% globulina edistina i velike količine albumina, taj protein nam je već na raspolaganju u obliku jako sličnom onom koji je u krvnoj plazmi.

Globulinski proteini su antitela specifično progrmanirana za uništavanje antigena. Oni cirkulišu kroz krvnu plazmu i ’’čekaju’’ antigene, kada se zakače za njih, aktivira se komplet korozivnih enzima koji buše rupe na površini antigena uzrokujući njihov raspad. Antitela su specifično skrojena i dizajnirana za neutralisanje ili dezintegraciju jednog specifičnog tipa antigena. Npr, bela krvna zrnca ili B limfociti su programirani za traženje i vezivanje za proteine ili molekule šećera na površini određenog antigena. Kada to urade, B limfociti po šablonu počinju da stvaraju antitela skrojena specifično baš za taj antigen. Istovremeno, B limfociti stvaraju svoje klonove koji se nazivaju plazma ćelije. Najveći deo tih klonova počinje da proizvodi antitela specifična za taj antigen. Ostali klonovi postaju memorijske ćelije koje se zadržavaju godinama u telu i traže, tj. čekaju izloženost tela nekom antigenu. Ako telo postane izloženo, te memorijske ćelije se vežu za molekul proteina ili šećera na površini antigena, i onda ceo postupak ide nadalje isto. Jedan B limfocit se za par dana može izdeliti na oko 100 plazma ćelija. U okviru svog životnog veka od par dana, odrasla plazma ćelija može proizvoditi 2000 antitela svake sekunde. Na taj način se stvaraju zalihe antitela, tj na taj način naše telo stiče svoj imunitet.

Sposobnost tela da se odupre i preventira bolest se ogleda u brzini kojom telo može stvoriti neophodne količine antitela koje će odbiti ili ugušiti inicijalni napad. Seme konoplje nam pruža izvrstan izvor globulinskog materijala. Jedenjem semenki konoplje mi našem telu obezbeđujemo rezervoar izvora imunoglobulina neophodnih za stvaranje antitela koja će se boriti i preventirati bolesti. Uz sve to, od semena konoplje dobijamo ulje koje sačinjava 35% ukupne težine semena. Ovo ulje, u odnosu na ostala prirodno ceđena, ima najmanju količinu zasićenih masnih kiselina(8%), najveću količinu polinezasićenih esencijalnih masnih kiselina(80%). Iza semena konoplje na drugom mestu je seme lana koje ima 72% polinezasićenih esencijalnih masnih kiselina.

Linoleinsku i linoleicnu kiselinu naše telo ne može da stvara, te ih mora dobijati putem hrane. Ove dve kiseline su najvažnije za ljudsko zdravlje. Uključene su u stvaranje životne energije iz hrane i kretanje te energije kroz telo. Mast je druga po zastupljenosti od supstanca u našem telu, prva je voda. Tačan procenat varira (zbog ishrane, vežbi, genetskih predispozicija) između 15-22%. U idealnoj varijanti, trećina unešenih masti bi trebalo da budu esencijalne masne kiseline. Najmanje 10% dnevnih kalorija treba da bude linoleinska kiselina, a 2% dnevnih kalorija linoleicna kiselina. Optimalni odnos linoleinske i linoleicne kiseline se krece od 2:1 do 4,5:1. Odnos od 2:1 je najpovoljniji za sprečavanje degenerativnih bolesti. Ulje semena lana sadrži 58% linoleinske kiswline i 14% linoleicne kiseline, što je odnos 4,1:1, a ulje semena konoplje sadrži 55% linoleinske kis i 25% linoleicne kiseline, što je odnos 2,2:1 i upravo taj odnos čini ulje semena konoplje najboljim izvorom za optimalno zdravlje i sprečavanje čitavog spektra različitih bolesti.
Pored toga, ove dve kiseline su uključene u prebacivanje kiseonika iz u vazduha u plućima do svake ćelije našeg tela. One imaju ulogu čuvanja kiseonika u ćelijskoj membrani, koji predstavlja barijeru u eventualnom napadu virusa i bakterija. Virusi i bakterije ne mogu napredovati u prisustvu kiseonika. Oksidacija je najvažniji proces u našem telu. Linoleinska i linoleicna kis su prekursori(prethodnici, uslovno rečeno) za prostaglandine, koji su supstance slične hormonima i imaju ulogu u regulaciji mnogih funkcija u tkivima. Svi do sada identifikovani prostaglandini su klasifikovani u tri grupe – linoleinska kiselina je početni materijal za prvu i drugu grupu, a linoleicna kiselina je početni materijal za treću grupu prostaglandina.

Prostaglandin E1 (PGE1) je najpoznatiji iz prve grupe. Pomaže u prevenciji srčanih napada i udara povezanih sa kardiovaskularnim oboljenjima, tako što sprečava krvna zrnca da se slepljuju i na taj način stvaraju ugrušak koji bi začepio arteriju. PGE1 ometa i umanjuje stvaranje holesterola i poboljšava cirkulaciju dilatacijom krvnih sudova. PGE1 takođe kontroliše stvaranje prostaglandina iz druge grupe, potom, uključen je zajedno sa T ćelijama u imunom sistemu i može preventirari rast ćelija raka obzirom da PGE1 reguliše stopu deobe ćelija.
Linoleinska i linoleična kiselina, i još nekoliko visoko nezasićenih masnih kiselina koje telo pravi od njih, su neophodne najaktivnijim tkivima koja zahtevaju razmenu energije i elektrona i kiseonik. Ta tkiva se najviše nalaze u mozgu, retini, unutrašnjem uhu, adrenalnim i testikularnim tkivima. Ove dve kiselina nose visoku(finu) energiju koju zahtevaju najaktivnija tkiva, i nose kiseonik u dovoljnim količinama. Može se reći da životna energija teče kroz telo putem esencijalnih masnih kiselina i njihovih derivata.

Više od pola ukupnog ulja pronađenih u biljkama sa tamno zelenim lišćem čini linoleinska kiselina(zeleno lišće asdrži 1% ulja). Najveća joj je koncentracija u membranam hloroplasta, gde se vrši fotosinteza. Kada sunčev zrak padne na list, pi-elektronski oblaci cis-dvostrukih veza kod linoleične kiseline apsorbuju energiju fotona, ponašajući se poput elektrona u laserskim materijalima. Pi-elektroni transformišu solarnu energiju u hemijsku energiju, koju linoleična kiselina prenosi gde god je to u telu potrebno. Linoleična kiselina je 5 puta reaktivnija na svetlost od linoleinske kiseline. Sunčeva svetlost ~1000 puta uvećava sposobnost linoleične kiseline da reaguje sa kiseonikom.
To je i problem sa nezasićenim masnim kiselinama, pogotovo sa onim koje imaju više cis-dvostrukih veza – jako su osetljive na svetlost i rasturiće se vrlo brzo na svetlosti. Ulja brzo postanu užegla i nepodesna za jelo. To ujedno čini i posebnu prirodu masnih kisleina koja ih čini esencijalnim, tj neophodnim za život – velika uloga u apsorpciji kiseonika i transformaciji sunčevwe energije, a sa druge strane raspadaju se kada su direktno izložene vazduhu i sunčevoj svetlosti. Kada su izložene svetlosti, počinju lančane reakcije slobodnih radikala(jbmti izbore). Dovoljan je jedan foton kojeg će uhvatiti elektron od ugljenika koji se nalazi pored para ugljenika povezanih cis- vezom. Taj ekscitovani elektron napušta orbitu, sudara se sa drugim elektronima ili se povezuje sa vodonikovim jezgrom izazivajući na taj načiin lančane reakcije, koje se dalje nastavljaju i traju 30,000 ciklusa. Veze pucaju duž lanca kiseline, novi i drugačiji molekuli se stvaraju. Mnogi od tih molekula, uključujući ozonide i perokside(koji uništavaju plućno tkivo), hidroperokside, polimere, a pogotovo hidroperoksialdehidi, su jako toksični za telo.
Iako život ne može bez svetla i kiseonika – osetljive esencijaklne masne kiseline ubrzo postaju toksične ukoliko se sa njima postupa nepravilno. Priroda je rešila ovaj paradoks ubacivanjem moćnih antioksidanasa i lešinara slobodnih radikala (koji imaju ulogu u kontroli stope oksidacije i zarobljavanju slobodnih radikala pre nego što lančane reakcije izmaknu kontroli), od koji su najpoznatiji vitamin A i vitamin E. A kada pogledamo koje sve vitamione sadrži seme konoplje vidimo da su to vitamini A, C, E, B1, B2, B3, B6 i D. Priroda je stvorila vitamine A iE da se rastvaraju u polinezasićenim masnim kiselinama i na taj način ih čuvaju dok one obezbeđuju nesmetan protok životne energije kroz telo.

Biljkama je stvoreno perfektno skladište esencijalnih masnih kiselina gde su zaštićene od kiseonika i sunčeve svetlosti – seme. Dokle god u našoj ishrani imamo zastupljena cela semena, naša životna energija će biti napunjena vitalnošću. A u svetu semena – seme konoplje u sebi sadrži savršen balans esencijalnih masnih kiselina koji zahteva naš organizam.

                                                 Recept za izradu ulja od konoplje

ULJE OD KONOPLJE
Za one koji su gledali dokumentarac "Run from the Cure", ovde bi trebali biti svi odgovori na pitanja o
proizvodnji vlastitog ulja. Preporučujem da ljudi uzgajaju vlastitu konoplju bilo u malom zatvorenom prostoru ili
van. Vlastiti uzgoj će otkloniti veliku cenu po kojoj dileri prodaju marihuanu. Cena marihuane može varirati od
dilera do dilera, isto kao i njen kvalitet. Za sve nove ljude u uzgoju konoplje neophodno je obrazovanje putem
dobre knjige ili video materijala.
Pažnja:
Ulja koje prodaju dileri mogu imati razne nečistoće i imati malo THC-a ili uopšte ga ne imati. Iz mojeg iskustva,
večinu ulja od konoplje koja su dostupna na ulici trebalo bi izbegavati za medicinsku primenu. Proizvedite
vlastito ulje ili imajte nekoga kome možete verovati da proizvodi vrlo čisto, visoko kvalitetno ulje.
Koliko proizvesti i uzeti?
Obično se od 500 grama osušenih vrhova konoplje proizvede oko 60g (55 - 60 mL) visoko kvalitetnog ulja. Ta
količina ulja izliječiće sve ozbiljnije tumore: prosečna osoba može konzumirati tu količinu unutar tri meseca. To
ulje je vrlo potentno pa osoba mora početi tretman sa malim dozama. Kapljica ulja veličine pola zrna pirinča,
dva ili tri puta na dan je dobro za početak. Posle 4 ili 5 dana, počnite povečavati svoju dnevnu dozu vrlo
postepeno. Kako vreme prolazi, telo povečava toleranciju na ulje i može se uzeti sve veća količina. U
slučajevima kada je osoba u velikim bolovima, preporučujem da se doza naglo poveća dok se bol ne ukloni.
Visoko kvalitetno ulje zaustaviće bol i kada morfijum nije delotvoran. Ulje se može koristiti i na vanjske povrede
za zaustavljanje boli unutar par minuta.
Da li će me učiniti 'high'?
Sledeći predhodno opisano doziranje, mnogi ljudi mogu uzeti puni tretman i nikad ne biti 'high'. S obzirom na
marihuanu, postati 'high' je šala, čak i onda ako je osoba uzela preveliku dozu ulja, efekt se brzo povuće i ne
ostavlja nikakvu štetu. Nikada niko nije umro zbog korišćenja leka od marihuane.
Da li ću postati zavisan?
Ulje od konoplje ne prouzrokuje da vaše telo žudi za još. Ulje ne prouzrokuje zavisnost, bezopasno je i
efikasno u praktički svim medicinskim stanjima.
Je li to isto što i ulje od semena konoplje?
NE! Ovo je ulje od konoplje, izrađeno od vrhova i malih listova biljke konoplje. To je osnovno ulje te biljke.
Trgovine zdrave hrane prodaju ulje napravljeno od semenja konoplje koje se često krivo poistovećuje sa uljem
od konoplje. Premda je ulje od semenja konoplje vrlo korisno, ono ne sadrži dovoljno THC-a da bi imalo bilo
kakav efekt na rak ili druge ozbiljnije bolesti.
Je li konoplja i marihuana isto?
Reč marihuana je jedna od preko 400 slengova koje se koriste širom sveta za jednu te istu biljku - konoplju.
Jesu li sve vrste konoplje iste?
Kada kupujete ili uzgajate konoplju, nabavite vrstu koja proizvodi što veći procenat THC-a. Da biste dali
energiju nekome ko pati od depresije, preporučujem neku dobru sortu Sative. Za većinu ostalih medicinskih
stanja, preporučujem da se koriste Indica sorte. Indica sorte opuštaju ljude i daju im više odmora i sna.
Kako da koristim ulje?
Visoko kvalitetno ulje može se konzumirati isparivanjem, jedenjem ili koristiti izvana. Dodajte ulje u kreme kod
korišćenja izvana.
Gde mogu dobiti informacije o izradi ulja?
Postupak je opisan u dokumentarcu "Run From The Cure". Postupak u dokumentarcu se može opisati kao
grub, ali ulje koje je tako proizvedeno izlečiće rak. Ovaj lek bi trebao biti proizveden u kontrolisanom
okruženju, koristeći opremu za destilaciju. Večina ljudi ne razume destilaciju i nema pristup potrebnoj opremi.
To je razlog zašto je u dokumentarcu opisana jednostavnija metoda s kojom svako može proizvesti ulje. Kao i
u dokumentarcu, ponovo napominjem da ovaj proces, ako se ne radi pravilno može biti opasan i ne
preuzimamo odgovornost ako se iznesene informacije pogrešno upotrebe.
Moj postupak:
Početni materijal:
Ja obično radim sa oko 500 g. kvalitetnih vrhova konoplje. Vi možete koristiti i samo oko 30g. 30g će proizvesti
oko 3 - 4 grama ulja. Količina proizvedenog ulja variraće od vrste do vrste, ali sve imaju neverovatan efekt u
lečenju.
1. Stavite potpuno osušeni biljni materijal u plastičnu posudu.
2. Natopite materijal sa otapalom/rastvaračem kojeg koristite. Mogu se koristiti razni rastvarači.1 Osobno
koristim čistu naftu ali kanta od 170l košta oko 360€. Možete koristiti 99% izopropilni alkohol koji možete naći u
lokalnim apotekama. Alkohol apsorbuje više hlorofila iz biljnog materijala nego nafta. To prouzrokuje da ulje
napravljeno uz pomoć alkohola ima tamniju boju, ali ne smanjuje potenciju ulja za neki značajniji postotak.
Eter, nafta, butan i mnoga druga otapala mogu proizvesti ulje koje je žuto ili prozirno. To čini da ulje izgleda
bolje ali tamno ulje može biti jednako potentno. Ako je postupak izveden pravilno, u ulju neće biti ostatka
otapala ili će ga biti vrlo malo. Konzumirao sam ulja proizvedena korišćenjem raznih otapala tokom 8 godina
bez štetnih posledica. Trebaćete oko 8 litara otapala da bi odvojili THC od pola kilograma biljnog materijala.
500ml otapala bi trebalo biti više nego dovoljno za odvajanje THC-a od 30g biljnog materijala.
3. Izgnječite biljni materijal koristeći čisti (bez hemikalija) drveni štap ili neki slični alat.
4. Dodavajte rastvarač tako dugo dok biljni materijal ne bude potpuno potopnjen. Biljni materijal gnječite
štapom. Dok to radite THC se odvaja od biljnog materijala u rastvarač.
5. Radite taj proces oko 3 minuta.
6. Prelijte mešavinu ulja/rastvarača bez biljnog materijala u drugu posudu. Upravo ste izvukli oko 80% THC-a
iz biljnog materijala.
7. Drugo ispiranje - Ponovo dodajte otapalo u biljni materijal i gnječite još 3 minute da izvadite preostalih 20%
THC-a.
1 Otapalo (rastvarač) je tekućina koja otapa (rastvara) drugu tekućinu, gas ili drugu materiju, a rezultat otapanja se naziva otopina
(rastvor). Najčešće otapalo u svakodnevnom životu je voda. Ostala otapala su uglavnom organski spojevi. Otapala obično imaju nisku
tačku ključanja te dosta lahko isparavaju, te ih je lahko ukloniti destilacijom. Kada se upotrebljavaju otapala, potrebno je izabrati takva
otapala koja ne stupaju u hemijske reakcije s spojevima koja se otapaju, odnosno moraju biti inertna. Dalje, otapala se mogu dodavati
radi izvlačenja (ekstrakcije) nekih tvari iz smjese. Primjer za to je spravljanje čaja, gdje prokuhana voda izvlači korisne sastojke iz lišća i
time omogućuje iskorištavanje tih sastojaka. Koncentracija otopine je količina otopljenih materija u određenoj količini otapala.
Rastvorljivost je maksimalna količina određene materije koju je moguće otopiti u određenom otapalu na datoj temperaturi. Prilikom
rastvaranja supstanci vrijedi empirijsko pravilo: Slično se rastvara u sličnom, dakle, polarne molekule se obično dobro rastvaraju u
polarnim rastvaračima (npr. voda, metanol), a nepolarne u nepolarnim (heksan, benzen). Mjerilo polarnosti otapala je njegova
dielektrična konstanta.
Otapalo Hemijska formula Tačka ključanja Dielektrična konstanta Gustoća
Nepolarna otapala
Heksan CH3-CH2-CH2-CH2-CH2-CH3 69 °C 2.0 0.655 g/ml
Benzen C6H6 80 °C 2.3 0.879 g/ml
Toluen C6H5-CH3 111 °C 2.4 0.867 g/ml
Dietil eter CH3CH2-O-CH2-CH3 35 °C 4.3 0.713 g/ml
Hloroform CHCl3 61 °C 4.8 1.498 g/ml
Etil acetat CH3-C(=O)-O-CH2-CH3 77 °C 6.0 0.894 g/ml
Polarna aprotonska otapala
1,4-dioksan /-CH2-CH2-O-CH2-CH2-O-\ 101 °C 2.3 1.033 g/ml
Tetrahidrofuran (THF) /-CH2-CH2-O-CH2-CH2-\ 66 °C 7.5 0.886 g/ml
Dihlorometan (DCM) CH2Cl2 40 °C 9.1 1.326 g/ml
Aceton CH3-C(=O)-CH3 56 °C 21 0.786 g/ml
Acetonitril (MeCN) CH3-C≡N 82 °C 37 0.786 g/ml
Dimetilformamid (DMF) H-C(=O)N(CH3)2 153 °C 38 0.944 g/ml
Dimetil sulfoksid (DMSO) CH3-S(=O)-CH3 189 °C 47 1.092 g/ml
Polarna protonska otapala
Acetatna kiselina CH3-C(=O)OH 118 °C 6.2 1.049 g/ml
n-Butanol CH3-CH2-CH2-CH2-OH 118 °C 18 0.810 g/ml
Izopropanol (IPA) CH3-CH(-OH)-CH3 82 °C 18 0.785 g/ml
n-Propanol CH3-CH2-CH2-OH 97 °C 20 0.803 g/ml
Etanol CH3-CH2-OH 79 °C 24 0.789 g/ml
Metanol CH3-OH 65 °C 33 0.791 g/ml
Formijatna kiselina H-C(=O)OH 100 °C 58 1.21 g/ml
Voda H-O-H 100 °C 80 1.000 g/ml
8. Prelijte mešavinu ulja/rastvarača u posudu koja već sadrži prvu mešavinu koju ste predhodno napravili.
9. Bacite biljni materijal iz kojeg ste upravo izdvojili THC.
10. Prelijte mešavinu ulja/rastvarača kroz filter za kafu u čistu posudu.
11. Isparite rastvarač (kuvanjem). Primetio sam da posuda za pirinač vrlo dobro isparava rastvor. Ja imam
posudu koja se može podesiti na dve razine - jako i slabo - i može primiti preko 2l mešavine ulja/rastvarača.
12. Dodajte mešavinu u posudu do 3/4 zapremine.
Budite sigurni da se nalazite u dobro provetrenoj prostoriji i uključite ventilator da oduvava pare rastvora. Pare
su vrlo zapaljive. Budite sigurni da se nalazite podalje od žarečih elementa, iskra, cigareta, itd. To može
prouzročiti požar.
13. Uključite posudu i namestite je da jako greje.
14. Dodavajte mešavinu u posudu kako se nivo spušta sve dok sva mešavina ne završi u posudi.
15. Kada je sav rastvor gotovo ispario dodajte par kapi vode u mešavinu. Količina vode koju ćete dodati zavisi
koliko ste imali biljnog materijala na početku. Ako proizvodim ulje od pola kilograma dobrog biljnog materijala,
obično dodam oko 10 kapi vode.
16. Kada je u posudi ostalo oko 25mm mešavine ulja/rastvora, stavite rukavice i lagano vrtite posudu (da se
promeša rastvor).
17. Vrtite posudu dok rastvor ne ispari. Par kapi vode pomaže kod isparivanja ostatka rastvora i donekle čuva
ulje od prejakog zagrejavanja. Kada rastvor ispari moja posuda automatski se prebacuje na niže zagrejavanje.
To sprečava opasnost od prevelikog zagrejavanja ulja. Temperatura ulja nikada ne bi smela preći 140 C.
18. Stavite rukavice i uklonite ulje iz posude.
19. Oprezno prelijte ulje u manju čistu metalnu posudu.
20. Stavite tu posudu na dehidrator ili na neki uređaj koji lagano greje kao grejač za kafu. Može potrajati
nekoliko sati ali će voda i rastvor ispariti iz ulja. Kada više nama nikakve aktivnosti na površini ulja, lek je
spreman za upotrebu.
21. Prelijte vruće ulje u bocu; ili kako prikazuje video - u plastičan špric. Spremanje ulja u špricu čini ga lakim
za rukovanje.
Kada se ulje ohladi postaje kao gusta mast. Neke vrste konoplje proizvešće vrlo gusto ulje i mogli bi imati
problema pri istiskanju iz šprica. Ako se to dogodi stavite špric u toplu vodu par minuta pre upotrebe.
Za sve vas koji ćete početi koristiti ulje od konoplje kao lek evo par jednostavnih činjenica:
Ulje će sniziti krvni pritisak, i ako uzimate lekove protiv visokog pritiska možda ćete otkriti da vam oni više nisu
potrebni. Isto vredi i za dijabetičare.
Video sam da ulje od konoplje leči dijabetičare do tog nivoa da im insulin više nije potreban.
Ja nisam doktor i nemam pravo govoriti ljudima šta bi trebali da čine. Lično ne prihvatam nikakvo lečenje protiv
raka koje se danas koristi u službenoj medicini. Ne preporučujem da se ulje od konoplje koristi zajedno sa
hemoterapijom. Koji je smisao praviti sopstveni lek ako dozvoljavate da vas službena medicina masovno
truje?
Iz mog iskustva sa lekom od konoplje, otkrio sam da većina farmaceutskih lekova više nije potrebna kada
osoba jednom počne koristiti ulje od konoplje. Čini se da kombinovanje ulja od konoplje i većine ostalih
prirodnih lekova ide vrlo dobro, ali imao sam par izveštaja ljudi koji su probali uzimati ulje zajedno sa
farmaceutskim lekovima i iskusili bol u trbuhu, itd. Svi su problemi nestali kad su ljudi prestali da uzimaju
propisane lekove.
Svakome ko će upotrebiti ove informacije da pomogne voljenima želim dobrodošlicu u svet prave medicine.
Ponovo upozoravam da budete vrlo oprezni kada isparavate rastvor jer su pare vrlo zapaljive. Budite sigurni
da se nalazite podalje od žarečih elementa, iskra, cigareta, itd. To može prouzročiti požar.
Želim vam sreću i zdravlje.
Topli pozdrav,
Rick Simpson.

Izvor: ivanic.net