Sigurno primenjivanje Gledanja u sunce
UPOZORENJE:
OVDE SU DATA UPUTSTVA ZA PRAKSU GLEDANJA U SUNCE
U OBLIKU OPŠTE INFORMACIJE KAKO SE TO RADI
PRAKSA SE UČI SA ISKUSNIM PRAKTIČAREM
SAMOSTALNI POKUŠAJI I NEPRIDRŽAVANJE UPUTSTAVA
MOGU BITI OPASNI PO VID
SVAKO KO POKUŠA SAMOSTALNO DA SPROVEDE OVU PRAKSU
ČINI TO NA SOPSTVENU ODGOVORNOST
ALI UZ OBAZRIV PRSTUP I PRIDRŽAVANJEM DATIH UPUTSTAVA SVAKO MOŽE POSTIĆI USPEH.
Solarna joga je bila dugo čuvana tajna. Njena tajna se odnosila na četiri činjenice:
1. Sva životna energija dolazi od sučeve svetlosti. Nju upijaju biljke i jednom je prerađuju. Zato je biljna hrana najbolja. Biljkama se hrane i životinje, i one tako dvaput prerađuju izvornu sunčevu energiju. Zato je meso biljojeda slabija i štetnija hrana. Životinje mesožderi tri puta prerađuju izvornu energiju i zato meso mesoždera uopšte nije dobro za jelo.
2. Možemo direktno da upijamo svu potrebnu životnu energiju od sunca preko očiju, tako da nam druga, prerađena hrana nije potrebna. Naučno je dokazano da samo 5% životne energije dobijamo preko hrane koju jedemo, 30% od vode i čak 60% od vazduha i sunca. (Za preostalih 5% naučnici priznaju da ne znaju odakle dobijamo, ali ja im mogu reći: od zemlje. Zato je važno hodati bos.)
Hemoglobin igra istu ulogu u našoj krvi kao hlorofil u biljkama, jer ima isti sastav osim jednog elementa, a oči su mesto gde se krv direktno izlaže sunčevoj svetlosti. Na taj način se krv puni solarnom energijom koja hrani i isceljuje ceo naš organizam.
Ćelije našeg tela se inače direktno hrane energijom sunca. Dok je njihova energetska polarizacija usklađena, one same proizvode energiju za život tela. Tek kada je ta ravnoteža narušena, potrebna im je gruba hrana.
3. Naša DNK je skup informacionih kodova sačinjenih od svetlosti. I sunčeva svetlost je takođe sačinjena od kodiranih informacija. Svetlost nije nešto što samo osvetljava, već je frekvencija sa kodovima koji daju informacije o celokupnom životu. Zato deluje na sav život. Te kodove vidimo kao svetlost, oni svetle i osvetljavaju upravo zato što sadrže informacije o svemu što postoji. Svetlost obelodanjuje postojanje zato što ga i omogućava. Kada primimo sunčevu svetlost u naše telo mi dekodiramo i reprogramiramo našu DNK, tako što svetlošću unosimo izvorne informacije o DNK, o nama samima i životu uopšte, i čistimo je od nanosa pogrešnih informacija i raznih poremećaja. Podsećamo se na ono što Jesmo.
4. Oči se mogu postepeno naviknuti na jaku sunčevu svetlost.
Nepripremljene oči bi izložene suncu bile trajno oštećene. Ali one se mogu postepeno, oprezno, mesecima, prilagođavati sve jačoj svetlosti tako da mogu bez štetnih posledica gledati direktno u sunce 45 minuta, koliko je potrebno da sva krv prođe kroz oči kako bi se napunila energijom.
Gledanje u sunce (Sungazing) je nešto što se izvodi samo jednom u životu obično u periodu od 9 meseci ili 270 dana. Možete podeliti izvođenje na tri faze. Od 0-3 meseca, od 3-6 meseca i od 6-9 meseci. Morate povremeno hodati bosonogi 45 minuta do kraja svog života. Veština iziskuje gledanje u izlazak ili zalazak sunca jednom dnevno samo tokom sigurnih sati. Nikakva šteta se neće desiti vašim očima tokom jutarnjih i večernjih sigurnih sati. Sigurni sati su bilo koje vreme unutar jednog sata posle izlaska sunca ili pre zalaska sunca. Čovek je tada zaštićen od izloženosti jake svetlosti sunca, koja je opasna za vaše oči. Oba vremena su dobra za izvođenje - zavise samo od individualnih pogodnosti.
Pored izuzetne koristi od UV zraka koje su neophodne organizmu za rad hipofize i imunitet, gledanje u sunce takođe ima dodatne prednosti dobijanja vitamina A i D tokom jednosatnog sigurnog perioda. Vitamin A je neophodan za zdravlje vašeg oka, jedini vitamin koji je oku potreban. Ako gledate u sunce, to će vam pomoći da imate bolji vid bez naočara.
Za one koje ne mogu početno da gledaju u sunce tokom sigurnih perioda, sunčanje (sunbathing) je efektivan metod za primanje sunčeve energije manjom brzinom dok ne budu spremni za gledanje u sunce. Držite lice ka suncu zatvorenih očiju. Tako se sunčaju oči. Ne koristite kremu za sunčanje, one su pune štetnih sastojaka. Kada vam se telo zagreje vi se znojite a znoj je otpadni produkt i mora da izađe iz tela. Kada ste premazani losionima i kremama - one se degenerišu i hemikalije vam ulaze u telo.
Najvažnije na početku vežbe jeste da nemate strah od sunca. Strah jedini smeta gledanju, sunce tada izgleda jače i neprijatno je oku. Brojanje sekundi i nervoza oko vremena i strah oko oštećenja vida takođe ometaju. Takav stav upravo dovodi do oštećenja. Vežbi treba pristupiti s poverenjem i ljubavlju prema svetlosti koja nam daje život. Suština ove prakse je u prihvatanju sunčeve svetlosti. Treba započeti spuštenih kapaka licem prema suncu, potpuno se opustiti i polako otvoriti oči. Kad očni kapak počne da podrhtava ili se oko zatvori, neka tako i ostane. Za par sekundi možete pokušati ponovo. Vi ste jedina mera, niko to ne može izmeriti umesto vas. Merite po tome da li prija.
Preporučljivo je da se počne sa gledanjem u sunce na zalasku, samo zato što je onda lakše u glavi "prelomiti" da se to stvarno može. Sunce šalje najlepšu i najblagotvorniju energiju na izlasku, tada je najbolje gledati kad se ova veština savlada, a pri zalasku je ta energija opadajuća. Jednom, kad se nauči može se gledati u bilo kom delu dana (jogiji gledaju satima, ali to su ljudi koji su doživeli prosvetljenje i fizičku transformaciju).
Pre svake vežbe treba se umiti vodom, najbolje okupati, ako je moguće.
Pre početka vežbanja takođe je od presudne važnosti naći dobro mesto za vežbanje. To mora biti usamljeno mesto, bez ljudi koji ne učestvuju u solarnoj jogi, da im ne biste privlačili pažnju neobičnim ponašanjem što bi ometalo i vaš mir. Zatim, to mora biti mesto sa koga se vidi zalazak sunca u najkasnijoj fazi. Stoga, ako se nalazite u dolini, a sunce zalazi iza brda, videćete zalazak znatno pre od sigurnog perioda i sunčeva svetlost će biti prejaka i opasna za oči. Morate se popeti na najvišu tačku ako ste u brdovitom kraju. Tlo na kome stojite bosi mora biti suvo i podnošljive temperature (bez ekstrema). Stojte uvek na zemlji, pesku, kamenu, betonu ili drvenoj podlozi. Ne treba stajati na travi jer ona upija energiju iz tela. Takođe nije dobar ni asfalt jer izoluje od zemlje.
Nalaženje pogodnog mesta će mnogima predstavljati najveći problem u ovoj vežbi. Ali ona zahteva potpunu posvećenost i prilagođen režim života. To i priliči praksi koja će trajno i potpuno promeniti vaše telo i um na najbolji mogući način.
0-3 meseca
Prvi dan, tokom sigurnih sati, gledajte maksimum 10 sekundi. Drugog dana gledajte 20 sekundi u izlazak ili zalazak sunca dodajući 10 sekundi svakog sledećeg dana. Tako da ćete na kraju 10 uzastopnih dana gledanja u sunce gledati u sunce 100 sekundi tj., 1 minut i 40 sekundi.
Vrlo je važno imati beležnicu i voditi detaljnu evidenciju vremena.
(Postoji i program da mobilne telefone Sungazing Timer )
Na taj način, stalno dodajući po 10 sekundi pri svakom novom gledanju, treba da dođete do 45 minuta za jedno gledanje. Za to će vam trebati 270 dana. Budući da sigurno nećete moći svakodnevno da vežbate, niti ćete imati vedro vreme, za okončanje cele vežbe trebaće vam 2 do 3 godine. Ja sam svoju vežbu radio od 2006. do 2009. godine.
Kada 270-tog dana dođete do 45 minuta za jedno gledanje, završili ste sa vežbom solarne joge, ali ne prekidate vežbu odjednom, već nastavljate ali smanjujući za po minut dok ne dođete do 15 minuta gledanja. Tada završavate.
Tih 15 minuta će vam ostati kao vežba za buduće povremeno gledanje, samo kada vam treba da se napunite solarnom energijom.
Treba stajati ispravljenih leđa na goloj zemlji (nikako sedeti), na kamenu ili toplom betonu, golih stopala što je veoma bitno i ne sme se zaboraviti. Ne treba stajati na travi jer trava upija energiju. Oči mogu da trepću. Nepomičnost očiju nije potrebna. Možete gledati oko sunca, kružeći pogledom, ili šetajući levo-desno, gore-dole, važno je da svetlost ulazi u oči. Samo kada je sunce (na zalasku) dovoljno slabo možemo direktno gledati u njega. To činimo prema osećaju, da li bez opasnosti i preterivanja možemo ili ne.
Nije ni potrebno zuriti u jako sunce. Važna je sama sunčeva svetlost, da ona uđe u oko i u mrežnjači kontaktira hemoglobin u krvi. Na taj način se upija sunčeva energija.
Ne sme biti nikakvog napora i prisile za oči. Suština ove vežbe je da se oči tokom vremena postepeno, više meseci, same navikavaju na sve jaču sunčevu svetlost tako da mogu da podnesu jaku svetlost duže vremena, sve do 45 minuta. Ne smemo ih sami prisiljavati na to jer će doći do trajnog oštećenja mrežnjače ili delimičnog slepila.
Napomena:
Oštećenje vida od sunca (solarna retinopatija) dolazi na prevaru. Najpre nam izgleda kao da možemo da gledamo u jako sunce, ali tek kada skrenemo pogled vidimo purpurnu mrlju svuda gde pogledamo: pregoreli smo očno dno i trajno oštetili vid! To se oštećenje događa isto kao kada lupom pregorimo papir sunčevim zracima.
Individualna je stvar koliko će vremena biti potrebno za to privikavanje, zbog stanja zdravlja, imuniteta itd. Ljudi koji su imali štetnu naviku da nose naočare za sunce imaju oslabljene oči, i njima se savetuje poseban oprez i duže navikavanje.
Nemojte nositi kontaktna sočiva ili naočare dok gledate u sunce.
Povremeno, kada osetimo zamor od svetlosti, treba zažmuriti i dlanovima prekriti oči odmarajući ih od svetlosti bar jedan minut.
Pritom treba osetiti isceljujuću moć u dlanovima kako blagotvorno deluje na oči. Ovo poboljšava vid.
Kada tako dlanovima poklopimo oči i zažmurimo videćemo pasliku sunca u obliku purpurnog kruga. Ona će uskoro nestati. Ako se dugo zadržava (duže od dva minuta) to znači da smo previše opteretili oči i potrebno je da napravimo pauzu, da smanjimo dužinu gledanja ili da gledamo u kasnije sunce na zalasku, kada slabije sija. Koliko paslika brže nestaje to je pokazatelj da su nam se oči bolje navikle na sunčevu svetlost.
Morate verovati da sunčevi zraci ili svetlost koja vam ulazi u oči imaju ogromnu korist i neće vam naneti štetu. To će vam dati ranije, brže i bolje rezultate. Čak i bez komponente ubeđenja dobićete rezultate pod uslovom da pratite pravilno izvođenje, međutim, trebaće vam više vremena. Sa druge strane, ne trebate se uzdržavati od svojih normalnih dnevnih aktivnosti. Nema ograničenja. Možete uživati u hrani dok primenjujete vežbu. Glad će vremenom sama nestati.
Uzmite u obzir gledanje sa istog mesta u isto vreme svakodnevno. Praćenje određenih šema ima svoje prednosti. Ako se molite, možete koristiti bilo koju molitvu po vašem izboru. Nijedna nije preporučena niti je potrebna. Kao predostrožnost neka vam oči pregleda lekar. Takođe trebali biste periodično da idete na kontrole. Ako vam se zagreju obrazi onda prestanite sa gledanjem. Koristite zdrav razum.
Kada dostignete tri meseca, gledali ste u sunce 15 minuta odjednom. Šta se dešava kada dođete do 15 minuta? Sunčeva energija ili sunčevi zraci koji prolaze kroz ljudsko oko pune predeo hipotalamusa, što je put iza mrežnjače koji vodi do mozga. Jedan od softver programa svojstven u mozgu će početi da radi i mi ćemo početi da primećujemo promene jer nećemo imati mentalnu napetost i brige. Pored toga, imaćemo samopouzdanje da se suočimo sa životnim problemima što znači razvijanje pozitivnog umnog stava umesto negativnog. Postaćemo hrabri jer su naše psihoze nestale a nestaće i sve bolesti uma. Ovo je prva faza metoda i traje oko 3 meseca.
Ljudi imaju dobre i loše osobine, koje su dve strane istog novčića. U odsutnosti sunčeve svetlosti mi razvijamo loše osobine. Kada sunčeva svetlost uđe u mozak, dobre osobine se probude zamenjujući loše. Na kraju, čak i duhovno neznanje nestaje. Nekada se zbunite od onoga što čujete ili čitate. Dobijate kontradiktorne informacije npr. crveno vino je dobro za vas, a alkohol je loš. Zavedeni ste životnim problemima i mrzite donošenje odluka. Ali nakon 3 meseca gledanja u sunce, razvijate osećaj samopouzdanja i znate odgovore za sebe duhovno. Razvijate moći koje su već sastavni deo vas. Loše navike nestaju, bes, pohlepa, ljubomora vas napuštaju. Postajete ljubazno stvorenje. Svima se dopadate. Nećete pogrešiti. Ako ste pozitivni ili hrabri (neustrašivi), nećete nikome naškoditi. Postaćete saosećajna osoba. Pozitivan prilaz stvara rešenja problema u društvu. Za 3 meseca sve se menja.
Pored toga, mentalna depresija nestaje. Psihijatri primećuju da je tuga uzrokovana nedostatkom svetlosti. Sa korišćenjem gledanja u sunce nećete biti depresivni nikada u životu. Postići ćete savršen balans uma. Strah od smrti će nestati. Stanje uma je takvo da ćete srdačno dočekati smrt. Ono što će se desiti, bićete u stanju da dopustite da se desi. Neće biti briga. Svako ima neku vrstu mentalne poremećenosti, što je najveći ljudski problem, koji može biti otklonjen pravilnim korišćenjem sunčeve svetlosti.
3-6 meseci
Takođe nastavljate sa gledanjem u sunce i dodajete po deset sekundi svaki dan.
Sledeća posledica će biti ta da će fizičke bolesti početi da se zalečuju. 70 do 80 % energije sintetizovane iz hrane uzima mozak i koristi je za napetost i brige. Sa manjkom mentalne napetosti, mozgu nije potrebna ista količina energije kao ranije. Kako nastavljate sa gledanjem u sunce i kako se vaša napetost smanjuje potreba za unošenjem hrane će se smanjiti.
Kada stignete do faze neprekidnog gledanja u sunce 30 minuta, polako ćete biti oslobođeni fizičkih bolesti jer će do tada sve boje sunca stići do mozga kroz oči. Mozak reguliše protok boja namenjenih pojedinim organima. Svi unutrašnji organi dobijaju ogromne zalihe potrebnih boja. Vitalni organi su zavisni od neke sunčeve boje. Bubrezi crvena, srce žuta, jetra zelena i td. Boje stižu do organa. Na ovaj način funkcionišu terapije bojama-Reiki i Pranično lečenje. Ima mnogo dostupnih informacija o lečenju bojama. Ovo je proces oslobađanja od fizičkih oboljenja u periodu od 6 meseci. Posle 3-4 meseca možete postati izlečeni od vaših fizičkih oboljenja autosugestijom, a to je vizualizovanje izlečenja vaših oboljenja dok gledate u sunce. Naučni metodi kao što su solarijumi, kristali, prirodno kamenje, drago kamenje, svi koriste sunčevu energiju, koja je smeštena u ovom prirodnom kamenju. Možete držati prirodno obojeno kamenje u vodi za piće kako bi još više ubrzali lečenje.
Biljke fotosintezom pretvaraju sunčevu energiju u oblik korisne energije. Hemoglobin u ljudskoj krvi ima gotovo potpuno isti sastav kao hlorofil u biljkama. Po tome se zaključuje da mu je i uloga slična, da je on taj koji sunčevu svetlost pretvara u energiju. Mrežnjača oka je jedino mesto u čovekovom telu gde krv direktno dolazi u kontakt sa svetlošću. Izračunato je da za vreme od 45 minuta sva krv iz organizma prođe kroz oko i da se tako ovom praksom gledanja u sunce sva krv osunča.
Oči primaju čitav spektar sunčevog svetla, koje se prenosi različitim delovima mozga prema potrebi. Kao rezultat, izlečeni ste od svih bolesti. Treći posrednik je izbegnut. Kako nastavljate da gledate u sunce, energija se više ne koristi za mentalne probleme ili fizičke bolesti; na taj način nivo skladištenja energije u telu se povećava. Vi ste svoj gospodar za 6 meseci.
6-9 meseci
U šestom mesecu ćete početi da dobijate originalnu formu mikro hrane, a to je naše sunce. Dodatno, time se može izbeći otrovni otpad koji uzimate u svoje telo dok jedete regularnu hranu.
7.5 meseci i 35 minuta gledanja u sunce je vreme kada glad počinje da se smanjuje opipljivo. Smanjuje se potreba za uzimanjem hrane. Niko ne treba da jede više od svog nivoa gladi. Glad dolazi zbog energetske potrebe tela, što je neophodno za njegovo postojanje. Hrana nije neophodnost za funkcionisanje tela, koje je sporedni proizvod sunčeve energije. Ako nema sunčeve svetlosti, onda nema hrane.
Ovde se ne radi o prestanku uzimanja hrane, jer nijedno biće ne može živeti bez hrane, nego o promeni hrane. Napuštamo grubu hranu životinjskog i biljnog porekla i prelazimo na finiju i moćniju hranu: sunčevu svetlost. Ona je moćnija zato što omogućava sav biljni i životinjski svet. Ona je izvorna hrana svemu što živi.
Ne treba vi da ostavljate hranu, hrana će ostaviti vas. Većim delom glad je samo mentalna navika, i nje se najteže oslobađamo.
Zbog toga, dok konzumirate regularan oblik hrane, glad počinje polako da iščezava. Treba da jedete kad god ste gladni, ali slušajte svoje telo i prestanite da jedete kada osetite da ste siti, a za to će vam biti potrebno sve manje uzimanja hrane. Već posle nekoliko zalogaja bićete siti. Do osmog meseca, glad bi trebala skoro potpuno da nestane. Za nekoga ko nema poverenja, taj period može da bude 9 meseci i 45 minuta. Posle tog vremena, glad skroz nestaje. Svi mehanizmi povezani sa glađu kao što su aroma, želje, muka takođe nestaju. Šta više, energetski nivoi su na višem nivou. Postoji mišljenje (posle ovog iskustva) da je mozak veoma aktiviran sa sunčevom energijom.
Nije ni potrebno zuriti u jako sunce. Važna je sama sunčeva svetlost, da ona uđe u oko i u mrežnjači kontaktira hemoglobin u krvi. Na taj način se upija sunčeva energija.
Ne sme biti nikakvog napora i prisile za oči. Suština ove vežbe je da se oči tokom vremena postepeno, više meseci, same navikavaju na sve jaču sunčevu svetlost tako da mogu da podnesu jaku svetlost duže vremena, sve do 45 minuta. Ne smemo ih sami prisiljavati na to jer će doći do trajnog oštećenja mrežnjače ili delimičnog slepila.
Napomena:
Oštećenje vida od sunca (solarna retinopatija) dolazi na prevaru. Najpre nam izgleda kao da možemo da gledamo u jako sunce, ali tek kada skrenemo pogled vidimo purpurnu mrlju svuda gde pogledamo: pregoreli smo očno dno i trajno oštetili vid! To se oštećenje događa isto kao kada lupom pregorimo papir sunčevim zracima.
Individualna je stvar koliko će vremena biti potrebno za to privikavanje, zbog stanja zdravlja, imuniteta itd. Ljudi koji su imali štetnu naviku da nose naočare za sunce imaju oslabljene oči, i njima se savetuje poseban oprez i duže navikavanje.
Nemojte nositi kontaktna sočiva ili naočare dok gledate u sunce.
Povremeno, kada osetimo zamor od svetlosti, treba zažmuriti i dlanovima prekriti oči odmarajući ih od svetlosti bar jedan minut.
Pritom treba osetiti isceljujuću moć u dlanovima kako blagotvorno deluje na oči. Ovo poboljšava vid.
Kada tako dlanovima poklopimo oči i zažmurimo videćemo pasliku sunca u obliku purpurnog kruga. Ona će uskoro nestati. Ako se dugo zadržava (duže od dva minuta) to znači da smo previše opteretili oči i potrebno je da napravimo pauzu, da smanjimo dužinu gledanja ili da gledamo u kasnije sunce na zalasku, kada slabije sija. Koliko paslika brže nestaje to je pokazatelj da su nam se oči bolje navikle na sunčevu svetlost.
Morate verovati da sunčevi zraci ili svetlost koja vam ulazi u oči imaju ogromnu korist i neće vam naneti štetu. To će vam dati ranije, brže i bolje rezultate. Čak i bez komponente ubeđenja dobićete rezultate pod uslovom da pratite pravilno izvođenje, međutim, trebaće vam više vremena. Sa druge strane, ne trebate se uzdržavati od svojih normalnih dnevnih aktivnosti. Nema ograničenja. Možete uživati u hrani dok primenjujete vežbu. Glad će vremenom sama nestati.
Uzmite u obzir gledanje sa istog mesta u isto vreme svakodnevno. Praćenje određenih šema ima svoje prednosti. Ako se molite, možete koristiti bilo koju molitvu po vašem izboru. Nijedna nije preporučena niti je potrebna. Kao predostrožnost neka vam oči pregleda lekar. Takođe trebali biste periodično da idete na kontrole. Ako vam se zagreju obrazi onda prestanite sa gledanjem. Koristite zdrav razum.
Kada dostignete tri meseca, gledali ste u sunce 15 minuta odjednom. Šta se dešava kada dođete do 15 minuta? Sunčeva energija ili sunčevi zraci koji prolaze kroz ljudsko oko pune predeo hipotalamusa, što je put iza mrežnjače koji vodi do mozga. Jedan od softver programa svojstven u mozgu će početi da radi i mi ćemo početi da primećujemo promene jer nećemo imati mentalnu napetost i brige. Pored toga, imaćemo samopouzdanje da se suočimo sa životnim problemima što znači razvijanje pozitivnog umnog stava umesto negativnog. Postaćemo hrabri jer su naše psihoze nestale a nestaće i sve bolesti uma. Ovo je prva faza metoda i traje oko 3 meseca.
Ljudi imaju dobre i loše osobine, koje su dve strane istog novčića. U odsutnosti sunčeve svetlosti mi razvijamo loše osobine. Kada sunčeva svetlost uđe u mozak, dobre osobine se probude zamenjujući loše. Na kraju, čak i duhovno neznanje nestaje. Nekada se zbunite od onoga što čujete ili čitate. Dobijate kontradiktorne informacije npr. crveno vino je dobro za vas, a alkohol je loš. Zavedeni ste životnim problemima i mrzite donošenje odluka. Ali nakon 3 meseca gledanja u sunce, razvijate osećaj samopouzdanja i znate odgovore za sebe duhovno. Razvijate moći koje su već sastavni deo vas. Loše navike nestaju, bes, pohlepa, ljubomora vas napuštaju. Postajete ljubazno stvorenje. Svima se dopadate. Nećete pogrešiti. Ako ste pozitivni ili hrabri (neustrašivi), nećete nikome naškoditi. Postaćete saosećajna osoba. Pozitivan prilaz stvara rešenja problema u društvu. Za 3 meseca sve se menja.
Pored toga, mentalna depresija nestaje. Psihijatri primećuju da je tuga uzrokovana nedostatkom svetlosti. Sa korišćenjem gledanja u sunce nećete biti depresivni nikada u životu. Postići ćete savršen balans uma. Strah od smrti će nestati. Stanje uma je takvo da ćete srdačno dočekati smrt. Ono što će se desiti, bićete u stanju da dopustite da se desi. Neće biti briga. Svako ima neku vrstu mentalne poremećenosti, što je najveći ljudski problem, koji može biti otklonjen pravilnim korišćenjem sunčeve svetlosti.
3-6 meseci
Takođe nastavljate sa gledanjem u sunce i dodajete po deset sekundi svaki dan.
Sledeća posledica će biti ta da će fizičke bolesti početi da se zalečuju. 70 do 80 % energije sintetizovane iz hrane uzima mozak i koristi je za napetost i brige. Sa manjkom mentalne napetosti, mozgu nije potrebna ista količina energije kao ranije. Kako nastavljate sa gledanjem u sunce i kako se vaša napetost smanjuje potreba za unošenjem hrane će se smanjiti.
Kada stignete do faze neprekidnog gledanja u sunce 30 minuta, polako ćete biti oslobođeni fizičkih bolesti jer će do tada sve boje sunca stići do mozga kroz oči. Mozak reguliše protok boja namenjenih pojedinim organima. Svi unutrašnji organi dobijaju ogromne zalihe potrebnih boja. Vitalni organi su zavisni od neke sunčeve boje. Bubrezi crvena, srce žuta, jetra zelena i td. Boje stižu do organa. Na ovaj način funkcionišu terapije bojama-Reiki i Pranično lečenje. Ima mnogo dostupnih informacija o lečenju bojama. Ovo je proces oslobađanja od fizičkih oboljenja u periodu od 6 meseci. Posle 3-4 meseca možete postati izlečeni od vaših fizičkih oboljenja autosugestijom, a to je vizualizovanje izlečenja vaših oboljenja dok gledate u sunce. Naučni metodi kao što su solarijumi, kristali, prirodno kamenje, drago kamenje, svi koriste sunčevu energiju, koja je smeštena u ovom prirodnom kamenju. Možete držati prirodno obojeno kamenje u vodi za piće kako bi još više ubrzali lečenje.
Biljke fotosintezom pretvaraju sunčevu energiju u oblik korisne energije. Hemoglobin u ljudskoj krvi ima gotovo potpuno isti sastav kao hlorofil u biljkama. Po tome se zaključuje da mu je i uloga slična, da je on taj koji sunčevu svetlost pretvara u energiju. Mrežnjača oka je jedino mesto u čovekovom telu gde krv direktno dolazi u kontakt sa svetlošću. Izračunato je da za vreme od 45 minuta sva krv iz organizma prođe kroz oko i da se tako ovom praksom gledanja u sunce sva krv osunča.
Oči primaju čitav spektar sunčevog svetla, koje se prenosi različitim delovima mozga prema potrebi. Kao rezultat, izlečeni ste od svih bolesti. Treći posrednik je izbegnut. Kako nastavljate da gledate u sunce, energija se više ne koristi za mentalne probleme ili fizičke bolesti; na taj način nivo skladištenja energije u telu se povećava. Vi ste svoj gospodar za 6 meseci.
6-9 meseci
U šestom mesecu ćete početi da dobijate originalnu formu mikro hrane, a to je naše sunce. Dodatno, time se može izbeći otrovni otpad koji uzimate u svoje telo dok jedete regularnu hranu.
7.5 meseci i 35 minuta gledanja u sunce je vreme kada glad počinje da se smanjuje opipljivo. Smanjuje se potreba za uzimanjem hrane. Niko ne treba da jede više od svog nivoa gladi. Glad dolazi zbog energetske potrebe tela, što je neophodno za njegovo postojanje. Hrana nije neophodnost za funkcionisanje tela, koje je sporedni proizvod sunčeve energije. Ako nema sunčeve svetlosti, onda nema hrane.
Ovde se ne radi o prestanku uzimanja hrane, jer nijedno biće ne može živeti bez hrane, nego o promeni hrane. Napuštamo grubu hranu životinjskog i biljnog porekla i prelazimo na finiju i moćniju hranu: sunčevu svetlost. Ona je moćnija zato što omogućava sav biljni i životinjski svet. Ona je izvorna hrana svemu što živi.
Ne treba vi da ostavljate hranu, hrana će ostaviti vas. Većim delom glad je samo mentalna navika, i nje se najteže oslobađamo.
Zbog toga, dok konzumirate regularan oblik hrane, glad počinje polako da iščezava. Treba da jedete kad god ste gladni, ali slušajte svoje telo i prestanite da jedete kada osetite da ste siti, a za to će vam biti potrebno sve manje uzimanja hrane. Već posle nekoliko zalogaja bićete siti. Do osmog meseca, glad bi trebala skoro potpuno da nestane. Za nekoga ko nema poverenja, taj period može da bude 9 meseci i 45 minuta. Posle tog vremena, glad skroz nestaje. Svi mehanizmi povezani sa glađu kao što su aroma, želje, muka takođe nestaju. Šta više, energetski nivoi su na višem nivou. Postoji mišljenje (posle ovog iskustva) da je mozak veoma aktiviran sa sunčevom energijom.
Važno je ovde napomenuti da iako samo gledanje u sunce dovodi do smanjenja gladi u pogledu dotadašnje grube hrane, potpuni prestanak uzimanja grube hrane i ishrana samo od sunčeve energije je visoko postignuće koje direktno zavisi od duhovnosti osobe. Neophodna je stalna svest o sebi (Sopstvu) ili osvešćenje "petog tela" kako je to ovde opisano.
To spada u fundamentalni preobražaj života. Nemoguće ga je sprovesti bez preobražaja bića u kome će svest biti osnova, a ne fizikalnost. Jer svest je bivstvujući izraz sunčeve svetlosti.
Svi ljudi u svetu koji žive bez grube hrane, a takvih je bilo i ima ih i sada, potpuno su duhovno preobraženi i posvećeni. Takvi su retki.
Najbolje je na kraju vežbe sprovesti duži post i videti da li se on može nastaviti bez prekida tako da to postane trajan način života. Primetićemo posle par dana nelagodnosti da ako ne jedemo ništa nismo ni gladni, dok se glad javlja samo ako nešto pojedemo. Dobro je uzimati više vode, destilisane koja je bila izložena suncu 24 časa i mineralni koktel. Ljudima koji imaju praksu meditacije i pravi duhovni preobražaj biće moguće da ostanu bez grube hrane i potpuno se preorijentišu na energiju svetlosti/svesti.
Ostala većina koja prođe vežbu gledanja u sunce moći će da se zadovolji manjim obrocima.
Ako dođe do prekida
Vežba solarne joge ima kumulativno dejstvo i ona se može nastaviti s vremenom na kome smo stali i posle više meseci pauziranja. Na primer, ako smo stigli do 20 minuta gledanja, vežbu nastavljamo tako što svaki dan gledamo po jedan minut u sunce dok ne dostignemo tih 20 minuta koje smo već imali. To ćemo postići nakon 20 dana po jedan minut gledanja. Nakon toga nastavljamo sa starom praksom svakodnevnog povećavanja po 10 sekundi. Dakle, 20 minuta i 10 sekundi, sledeći dan 20 min. i 20 sek, pa 20 min. i 30 sek. itd.
Ako smo napravili manji prekid, od nekoliko dana ili sedmica, onda možemo jednostavno nastaviti od onoliko minuta koliko smo stali, i nastaviti sa povećavanjem po 10 sekundi.
Posle 9 meseci
Posle 9 meseci ili kada stignete do 45 minuta, treba da prestanete sa gledanjem u sunce jer solarna nauka zabranjuje dalje gledanje u sunce radi očiju. Telo će se isprazniti kada prestanete da gledate u sunce, i trebaće mu da se ponovo napuni. To ćete moći da učinite gledanjem u sunce 15 minuta bilo kada tokom godine kada vam je potrebno da obnovite energiju. Sada morate da počnete da hodate bosonogi po zemlji 45 minuta dnevno tokom godinu dana. Samo opušteno hodanje. Nema potrebe za brzim hodanjem, ili trčanjem. Svako pogodno doba dana je u redu, međutim preporučljivo je da to radite kada je zemlja zagrejana i sučeva svetlost vam pada na telo.
Dobra alternativa bosonogom hodanju je da nosite obuću sa kožnim đonom na bosu nogu ili sa pamučnim čarapama (sintetika nas izoluje od tla). Tako ste uzemljeni sve vreme i nije vam potrebno posebno vreme ni mesto za bosonogo hodanje.
O DELOVANJU UZEMLJENJA NA ZDRAVLJE
Kada hodate bosonogi, važna žlezda u centru mozga koja se naziva pinealna žlezda ili treće oko se aktivira. Palac na nozi predstavlja ovu žlezdu. Pre 25 godina smatrala se za beskorisnu žlezdu. Sada je postala važna žlezda za izučavanje, i do sada je objavljeno oko 18 000 studija na tu temu. Uvek je bila poznata kao Sedište duše. Pinealna žlezda ima optičke nervne završetke. Ostala 4 prsta na nogama takođe predstavljaju žlezde - sluznu, hipotalamus, talamus i (amygdala). Amygdala zadnje 2 godine dobija na važnosti u medicinskim istraživanjima. To je jezgro sunca ili kosmičke energije i igra važnu ulogu u fotosintezi kroz sunčevu svetlost koja stiže do mozga kroz oko. Kada hodate bosonogi, vaša telesna težina stimuliše svih 5 žlezda kroz vaše prste. Ovo je ojačano zemljom toplotom/energijom i sunčevim zracima koji padaju na vašu glavu ili krunsku čakru. Sve čakre stvaraju magnetno polje i telo/mozak se ponovo puni energijom sunca koja u vas ulazi. Opustite se. Hodajte 45 minuta jednom tokom godinu dana i hrana će i dalje biti dalje od vas. Posle jedne godine ponovnog punjenja, ako ste zadovoljni možete prestati sa hodanjem. Nekoliko minuta sunčeve energije koja na vas pada jednom u 3-4 dana će biti dovoljno od tada pa nadalje da se nahranite energijom.
Ali ako želite da vas imuni sistem ojača, onda nastavite sa hodanjem. Takođe ako želite da povećate memoriju ili inteligenciju, nastavite sa bosonogim hodanjem, odnosno nošenjem obuće sa kožnim đonom. Kako povećavate sunčevu toplotu na svojim nogama mozak će se sve više aktivirati, što će rezultovati većom aktivnošću pinealne žlezde. Pinealna žlezda je ključna za mnoge psiho-fizičke funkcije. Različiti delovi tela i njihovi organi se pročišćavaju jednom kada prestanete da jedete zbog detoksinacije. Postoji još jedna korisna vrednost (sem unošenja hrane) za unutrašnje organe. Ove žlezde imaju mnogo funkcija i mogu da funkcionišu na optimalnom nivou kroz sunčevu energiju. Ako ste srećni da aktivirate mozak optimalno sigurno ćete dostići prosvetljenje. Možete da čitate prošlost, sadašnjost i budućnost. Ovaj metod može biti sigurno korišćen za kontrolisanje gojaznosti. Skoro svi problemi se rešavaju.
Mnogo je ljudi tokom istorije živelo bez hrane. Navodno 1922, Imperial Medical College u Londonu objavio je da su solarni zraci bili idealna hrana za ljude. Međutim, niko nije spomenuo koja je njihova tehnika bila. Iako je Jogananda u svojoj knjizi "Autobiografija jednog jogija" intervjuisao mnogo svetaca i mističara da otkrije tajne njihovog nejedenja hrane. Čest odgovor je bio da je sunčeva energija ušla kroz tajna vrata i stigla do srži (moždine) u mozgu. Nisu otkrili svoju tajnu. Ovo znanje je bilo izgubljeno prosečnim ljudima tokom vremena.
SAŽETI PREGLED UPUTSTVA
Kada se ispune 45 minuta neprekidnog gledanja u sunce, onda se gledanje smanjuje po minut dok se ne dođe na 15 minuta gledanja. Tako ostaje do kraja života da se povremeno gleda 15 minuta kada nam treba energije. Može to da bude jednom nedeljno, manje ili više.
Bosonogo hodanje je važno koliko i gledanje u sunce, jer se njime zatvara krug energije između neba i zemlje kroz nas, kao svesnog subjekta neba i zemlje. Kada smo toga svesni, ko smo i šta se događa, onda je to mnogostruko jače.
Gledamo u sunce bosi i zato za vreme vežbe nije potrebno posebno bosonogo hodanje. Njega primenjujemo tek nakon završetka gledanja u sunce do kraja života. Idealno bi bilo svaki dan po malo celog života.
Dobra alternativa bosonogom hodanju je obuća sa kožnim đonom i pamučne čarape (ili bez njih, važno je da nema izolacije koju stvaraju sintetički materijali - o tome videti ovde). To je i neophodna alternativa jer teško ćemo naći vremena i mesta da ritualno hodamo bosi. Uvek hodajte sa takvom obućom i rešili ste problem bosonogog hodanja u solarnoj jogi. Još bolje ako imate uslova da hodate bosi svaki dan bar po pola sata.
Životni stil bez hrane - Joachim M. Werdin
Sve o životu bez čvrste hrane i neposrednom življenju od energije
Iskustva o životu bez hrane - Jacob Liberman
Bretarijanci
Najbolji dokumetarac o životu od čiste energije
Telo sámo stvara sve što mu je potrebno.
Um je jedina prepreka.
Svojom prehranom mi nikako ne možemo da unesemo sve elemente koji su potrebni telu za život. Uvek unosimo nešto previše i nepotrebno, a mnogo toga nedovoljno ili uopšte ne unosimo. Zapravo, veće je čudo da telo i ovoliko živi sa kakvim ga otrovima hranimo - nego što može da živi bez hrane. Zato telo mora samo da stvori sve što mu treba. Kada bismo morali svesno da unosimo sve hranljive sastojke potrebne telu, i ako bi ono od toga zavisilo, kao što mašina zavisi od svoga goriva, ono bi umrlo. Kao što biljke stvaraju minerale kojih uopšte nema u zemljištu na kome rastu, tako i telo stvara sve što mu treba, od kiseonika stvara belančevine itd. Zbog sposobnosti samoodržanja organizma moguća je regeneracija. Mi uvek trošimo mnogo više energije nego što unesemo preko hrane. Naučno je dokazano da samo 5% životne energije dobijamo preko hrane koju jedemo, 30% od vode i čak 60% od vazduha i sunca. (Za preostalih 5% naučnici priznaju da ne znaju odakle dobijamo, ali ja im mogu reći: od zemlje. Zato je važno hodati bos.) To je nauka otkrila još sredinom prošlog veka, ali ne govori se ljudima, tako da je to jedna od najvećih tajni.
Um je jedina prepreka i gospodar ove situacije. Ako mislimo da nam treba hrana, trebaće nam i umrećemo od gladi ako ne jedemo. Ako ne mislimo tako neće nam trebati uopšte, i živećemo slobodni od hrane. Bretarijanstvo nije prirodno stanje stvari. Potreban je duhovni preobražaj, kvalitet svesti o sveprisutnoj energiji da mobiliše organizam da pređe na život od čiste energije. To nije prirodno ni spontano moguće kod nesvesnog, instinktivnog i života zasnovanog uglavnom na reakcijama koji vode životinje i većina ljudi. Za takva bića postoji probavni sistem i smrt od gladi ako nema hrane. Samo ako čovek postane svesno biće moći će da živi od čiste energije. Svest odvaja od onoga čega smo svesni, čini nas objektivnim i nezavisnim od toga. Koliko smo svesni sebe samih, toliko smo nezavisni od tela. Svest je i usmerivač energije. Ako smo svesni tela kao energetskog bivstva u jedinstvu sa okolinom i celinom, tada će i telo imati energije za život. Ako nismo svesni energije, nego mislimo da je sve materijalno i zasebno, nećemo je ni imati. Svest aktuelizuje energiju iz potencijalnog u aktuelno stanje.
Zbog presudne uloge uma i svesti na stanje tela, ljudi postaju bretarijanci na različite načine: neki verujući da im treba samo sunčeva svetlost, neki da im treba samo čaj ili voda, neki da im treba samo prana ili Či energija, neki da im povremeno treba zalogaj voća, a neki ništa ne jedu niti piju.
Čovek je na ovom svetu spoj duše i tela, i zato je telo most između animalnog i božanskog. Sve zavisi na kom delu tog mosta se nalazimo. Ako smo identifikovani sa telom i bliže animalnom i nesvesnom bivstvovanju, onda je za nas potreban probavni sistem i hrana ovozemaljska. Ako smo bliži svom božanskom ishodu i duši, onda nam neće trebati ništa od ovoga sveta, imaćemo hranu nebesku (mana, prana, chi, pneuma).
Zato su svi uspešni bretarijanci vrlo duhovni i istinski religiozni.
To spada u fundamentalni preobražaj života. Nemoguće ga je sprovesti bez preobražaja bića u kome će svest biti osnova, a ne fizikalnost. Jer svest je bivstvujući izraz sunčeve svetlosti.
Svi ljudi u svetu koji žive bez grube hrane, a takvih je bilo i ima ih i sada, potpuno su duhovno preobraženi i posvećeni. Takvi su retki.
Najbolje je na kraju vežbe sprovesti duži post i videti da li se on može nastaviti bez prekida tako da to postane trajan način života. Primetićemo posle par dana nelagodnosti da ako ne jedemo ništa nismo ni gladni, dok se glad javlja samo ako nešto pojedemo. Dobro je uzimati više vode, destilisane koja je bila izložena suncu 24 časa i mineralni koktel. Ljudima koji imaju praksu meditacije i pravi duhovni preobražaj biće moguće da ostanu bez grube hrane i potpuno se preorijentišu na energiju svetlosti/svesti.
Ostala većina koja prođe vežbu gledanja u sunce moći će da se zadovolji manjim obrocima.
Ako dođe do prekida
Vežba solarne joge ima kumulativno dejstvo i ona se može nastaviti s vremenom na kome smo stali i posle više meseci pauziranja. Na primer, ako smo stigli do 20 minuta gledanja, vežbu nastavljamo tako što svaki dan gledamo po jedan minut u sunce dok ne dostignemo tih 20 minuta koje smo već imali. To ćemo postići nakon 20 dana po jedan minut gledanja. Nakon toga nastavljamo sa starom praksom svakodnevnog povećavanja po 10 sekundi. Dakle, 20 minuta i 10 sekundi, sledeći dan 20 min. i 20 sek, pa 20 min. i 30 sek. itd.
Ako smo napravili manji prekid, od nekoliko dana ili sedmica, onda možemo jednostavno nastaviti od onoliko minuta koliko smo stali, i nastaviti sa povećavanjem po 10 sekundi.
Posle 9 meseci
Posle 9 meseci ili kada stignete do 45 minuta, treba da prestanete sa gledanjem u sunce jer solarna nauka zabranjuje dalje gledanje u sunce radi očiju. Telo će se isprazniti kada prestanete da gledate u sunce, i trebaće mu da se ponovo napuni. To ćete moći da učinite gledanjem u sunce 15 minuta bilo kada tokom godine kada vam je potrebno da obnovite energiju. Sada morate da počnete da hodate bosonogi po zemlji 45 minuta dnevno tokom godinu dana. Samo opušteno hodanje. Nema potrebe za brzim hodanjem, ili trčanjem. Svako pogodno doba dana je u redu, međutim preporučljivo je da to radite kada je zemlja zagrejana i sučeva svetlost vam pada na telo.
Dobra alternativa bosonogom hodanju je da nosite obuću sa kožnim đonom na bosu nogu ili sa pamučnim čarapama (sintetika nas izoluje od tla). Tako ste uzemljeni sve vreme i nije vam potrebno posebno vreme ni mesto za bosonogo hodanje.
O DELOVANJU UZEMLJENJA NA ZDRAVLJE
Kada hodate bosonogi, važna žlezda u centru mozga koja se naziva pinealna žlezda ili treće oko se aktivira. Palac na nozi predstavlja ovu žlezdu. Pre 25 godina smatrala se za beskorisnu žlezdu. Sada je postala važna žlezda za izučavanje, i do sada je objavljeno oko 18 000 studija na tu temu. Uvek je bila poznata kao Sedište duše. Pinealna žlezda ima optičke nervne završetke. Ostala 4 prsta na nogama takođe predstavljaju žlezde - sluznu, hipotalamus, talamus i (amygdala). Amygdala zadnje 2 godine dobija na važnosti u medicinskim istraživanjima. To je jezgro sunca ili kosmičke energije i igra važnu ulogu u fotosintezi kroz sunčevu svetlost koja stiže do mozga kroz oko. Kada hodate bosonogi, vaša telesna težina stimuliše svih 5 žlezda kroz vaše prste. Ovo je ojačano zemljom toplotom/energijom i sunčevim zracima koji padaju na vašu glavu ili krunsku čakru. Sve čakre stvaraju magnetno polje i telo/mozak se ponovo puni energijom sunca koja u vas ulazi. Opustite se. Hodajte 45 minuta jednom tokom godinu dana i hrana će i dalje biti dalje od vas. Posle jedne godine ponovnog punjenja, ako ste zadovoljni možete prestati sa hodanjem. Nekoliko minuta sunčeve energije koja na vas pada jednom u 3-4 dana će biti dovoljno od tada pa nadalje da se nahranite energijom.
Ali ako želite da vas imuni sistem ojača, onda nastavite sa hodanjem. Takođe ako želite da povećate memoriju ili inteligenciju, nastavite sa bosonogim hodanjem, odnosno nošenjem obuće sa kožnim đonom. Kako povećavate sunčevu toplotu na svojim nogama mozak će se sve više aktivirati, što će rezultovati većom aktivnošću pinealne žlezde. Pinealna žlezda je ključna za mnoge psiho-fizičke funkcije. Različiti delovi tela i njihovi organi se pročišćavaju jednom kada prestanete da jedete zbog detoksinacije. Postoji još jedna korisna vrednost (sem unošenja hrane) za unutrašnje organe. Ove žlezde imaju mnogo funkcija i mogu da funkcionišu na optimalnom nivou kroz sunčevu energiju. Ako ste srećni da aktivirate mozak optimalno sigurno ćete dostići prosvetljenje. Možete da čitate prošlost, sadašnjost i budućnost. Ovaj metod može biti sigurno korišćen za kontrolisanje gojaznosti. Skoro svi problemi se rešavaju.
Mnogo je ljudi tokom istorije živelo bez hrane. Navodno 1922, Imperial Medical College u Londonu objavio je da su solarni zraci bili idealna hrana za ljude. Međutim, niko nije spomenuo koja je njihova tehnika bila. Iako je Jogananda u svojoj knjizi "Autobiografija jednog jogija" intervjuisao mnogo svetaca i mističara da otkrije tajne njihovog nejedenja hrane. Čest odgovor je bio da je sunčeva energija ušla kroz tajna vrata i stigla do srži (moždine) u mozgu. Nisu otkrili svoju tajnu. Ovo znanje je bilo izgubljeno prosečnim ljudima tokom vremena.
SAŽETI PREGLED UPUTSTVA
Kada se ispune 45 minuta neprekidnog gledanja u sunce, onda se gledanje smanjuje po minut dok se ne dođe na 15 minuta gledanja. Tako ostaje do kraja života da se povremeno gleda 15 minuta kada nam treba energije. Može to da bude jednom nedeljno, manje ili više.
Bosonogo hodanje je važno koliko i gledanje u sunce, jer se njime zatvara krug energije između neba i zemlje kroz nas, kao svesnog subjekta neba i zemlje. Kada smo toga svesni, ko smo i šta se događa, onda je to mnogostruko jače.
Gledamo u sunce bosi i zato za vreme vežbe nije potrebno posebno bosonogo hodanje. Njega primenjujemo tek nakon završetka gledanja u sunce do kraja života. Idealno bi bilo svaki dan po malo celog života.
Dobra alternativa bosonogom hodanju je obuća sa kožnim đonom i pamučne čarape (ili bez njih, važno je da nema izolacije koju stvaraju sintetički materijali - o tome videti ovde). To je i neophodna alternativa jer teško ćemo naći vremena i mesta da ritualno hodamo bosi. Uvek hodajte sa takvom obućom i rešili ste problem bosonogog hodanja u solarnoj jogi. Još bolje ako imate uslova da hodate bosi svaki dan bar po pola sata.
Životni stil bez hrane - Joachim M. Werdin
Sve o životu bez čvrste hrane i neposrednom življenju od energije
Iskustva o životu bez hrane - Jacob Liberman
Bretarijanci
Najbolji dokumetarac o životu od čiste energije
Telo sámo stvara sve što mu je potrebno.
Um je jedina prepreka.
Svojom prehranom mi nikako ne možemo da unesemo sve elemente koji su potrebni telu za život. Uvek unosimo nešto previše i nepotrebno, a mnogo toga nedovoljno ili uopšte ne unosimo. Zapravo, veće je čudo da telo i ovoliko živi sa kakvim ga otrovima hranimo - nego što može da živi bez hrane. Zato telo mora samo da stvori sve što mu treba. Kada bismo morali svesno da unosimo sve hranljive sastojke potrebne telu, i ako bi ono od toga zavisilo, kao što mašina zavisi od svoga goriva, ono bi umrlo. Kao što biljke stvaraju minerale kojih uopšte nema u zemljištu na kome rastu, tako i telo stvara sve što mu treba, od kiseonika stvara belančevine itd. Zbog sposobnosti samoodržanja organizma moguća je regeneracija. Mi uvek trošimo mnogo više energije nego što unesemo preko hrane. Naučno je dokazano da samo 5% životne energije dobijamo preko hrane koju jedemo, 30% od vode i čak 60% od vazduha i sunca. (Za preostalih 5% naučnici priznaju da ne znaju odakle dobijamo, ali ja im mogu reći: od zemlje. Zato je važno hodati bos.) To je nauka otkrila još sredinom prošlog veka, ali ne govori se ljudima, tako da je to jedna od najvećih tajni.
Um je jedina prepreka i gospodar ove situacije. Ako mislimo da nam treba hrana, trebaće nam i umrećemo od gladi ako ne jedemo. Ako ne mislimo tako neće nam trebati uopšte, i živećemo slobodni od hrane. Bretarijanstvo nije prirodno stanje stvari. Potreban je duhovni preobražaj, kvalitet svesti o sveprisutnoj energiji da mobiliše organizam da pređe na život od čiste energije. To nije prirodno ni spontano moguće kod nesvesnog, instinktivnog i života zasnovanog uglavnom na reakcijama koji vode životinje i većina ljudi. Za takva bića postoji probavni sistem i smrt od gladi ako nema hrane. Samo ako čovek postane svesno biće moći će da živi od čiste energije. Svest odvaja od onoga čega smo svesni, čini nas objektivnim i nezavisnim od toga. Koliko smo svesni sebe samih, toliko smo nezavisni od tela. Svest je i usmerivač energije. Ako smo svesni tela kao energetskog bivstva u jedinstvu sa okolinom i celinom, tada će i telo imati energije za život. Ako nismo svesni energije, nego mislimo da je sve materijalno i zasebno, nećemo je ni imati. Svest aktuelizuje energiju iz potencijalnog u aktuelno stanje.
Zbog presudne uloge uma i svesti na stanje tela, ljudi postaju bretarijanci na različite načine: neki verujući da im treba samo sunčeva svetlost, neki da im treba samo čaj ili voda, neki da im treba samo prana ili Či energija, neki da im povremeno treba zalogaj voća, a neki ništa ne jedu niti piju.
Čovek je na ovom svetu spoj duše i tela, i zato je telo most između animalnog i božanskog. Sve zavisi na kom delu tog mosta se nalazimo. Ako smo identifikovani sa telom i bliže animalnom i nesvesnom bivstvovanju, onda je za nas potreban probavni sistem i hrana ovozemaljska. Ako smo bliži svom božanskom ishodu i duši, onda nam neće trebati ništa od ovoga sveta, imaćemo hranu nebesku (mana, prana, chi, pneuma).
Zato su svi uspešni bretarijanci vrlo duhovni i istinski religiozni.
Završne napomene
Neće nam sami sunčevi zraci doneti energiju, ma koliko gledali u sunce.
Postoje dva činioca: sunčeva energija u obliku svetlosti, i naša svest. Oni u nama treba da se spoje.
U svom vanjskom izrazu ovi činioci izgledaju razdvojeni, ali u suštini oni su jedno isto koje se manifestuje na različite načine, finije i grublje. Ono što se spolja manifestuje na grub način u vidu sunca, planeta, životne energije i kosmosa, to se isto sažima u svoj ishod na najfiniji način: u svesnog subjekta, u samosvest. U našem 'Ja jesam' ukršta se sve što postoji.
Da bismo energiju sunca primili potrebna je svest i o energiji i o njenom primanju - potrebna je svest o samoj svesti. To je samosvest. Prosta svest je svuda oko nas u vidu životne energije i upravlja životima prosečnih ljudi. Ona je potpuno uslovljena i vođena spoljašnjim uticajima. Samosvest je viši činilac: to je svest o samoj svesti, o sebi, o onome koji je svestan. Samo takva svest ima svoju volju. To je sasvim nov činilac u prirodi, koji nije nastao prirodnim putem kao sve ostalo, već je rezultat rada i napora svesnog subjekta da ojača i zadrži čistu svest o sebi nezavisno od spoljnih uslovljavanja.
Samosvest je viši i finiji činilac, i on kao takav privlači energiju koja se ispoljava kroz niže, grublje oblike.
Samosvest je najmoćniji prijemnik energije, njen najfiniji korisnik i usmerivač. To je svest o tome da je sve što postoji na Zemlji energija i da ona potiče od sunca i da cela njena emanacija nalazi svoj konačni ishod u samosvesnom subjektu, u nama. Paradoksalno je, ali istinito, da tek u čistom, samosvesnom subjektu subjektivnost nestaje, svest postaje objektivna svest. Objektivna po tome što može da upravlja i sama sobom, i objektima, i energetskim transformacijama. S tom svesnošću samo prepoznajemo proces univerzalne razmene energije koji već svuda postoji. To prepoznavanje aktuelizuje taj proces u nama na najfiniji način - direktno upijamo energiju od sunčeve svetlosti.
Svest o energiji uzdiže energetsku transformaciju u nama na najviši nivo: direktnim uzimanjem energije od sunca.
Bez svesti o tom procesu moramo energiju sunca da uzimamo na niži, grublji način: kroz hranu. Otimanjem od drugih.
Kada smo potpuno samosvesni, tada je direktno prosleđujemo odasvud, budući da je sve energija uvek je imamo viška, zato zračimo njome. Od našeg stanja svesti zavisi kako ćemo primati energiju.
Sve naše aktivnosti su razmena energije, uključujući i društvene, ne samo u vezi ishrane. Osvešćenjem tu razmenu podižemo na viši nivo. Najviši je potpuna samosvest koja ujedno znači i potpunu svest o energiji, i tada se njena razmena automatski odvija direktno, energiju tada upijamo direktno iz prostora, a najviše iz sunčevih zraka.
Zbog presudnog značaja svesti ovim mogu da ovladaju samo ozbiljni i napredni praktičari meditacije. Svi ostali će samo gubiti vreme, ako već ne izgube vid. Uostalom, to je solarna joga, a joga bez meditacije nije joga.
Stoga, ključni činilac u solarnoj jogi je svest, svesno upijanje sunčeve svetlosti, njeno razumevanje i razumevanje celog tog procesa, a ne sama sunčeva svetlost.
Sunčeva svetlost i energija su oduvek svuda oko nas i u nama. Ali ljudi koji nesvesno prebivaju na suncu ne postižu efekte solarne joge zato jer ne učestvuju svesno u tom procesu. Kada smo svesni tog energetskog procesa on se višestruko uvećava i daje sve plodove.
Svest je činilac koji sve aktuelizuje, koji sve potencijalno pretvara u aktuelno i dovodi ga ishodu.
Sva tajna čovekovog ostvarenja je u svesnom učestvovanju u onome što jeste, a ne u postizanju nečeg novog. Tako smo mi oduvek jedno sa Božanskim, sa Apsolutom, ali prosvetljen je samo onaj ko svesno učestvuje u tom jedinstvu, uvek i svakog trena to jedinstvo svešću aktuelizuje u svome prisustvu.
Samoosvešćenje ima i svoje fiziološke posledice.
Epifiza je žlezda unutrašnjeg lučenja (endokrinološka) smeštena otprilike u središtu glave. Ta žlezda je potpuno aktivna od rođenja, a zatim počinje da kržlja (atrofira) tako da je kod odraslih veličine zrna graška. Smatra se da je tada njena uloga vrlo ograničena. Zanimljivo je da je to jedini organ u čoveku koji nije podložan bolesti. Prirodna veličina epifize (koja nije zakržljala) kod zrelog čoveka može se uporediti sa ping-pong lopticom. Tada je potpuno aktivna i daje čoveku mnoge mogućnosti smatrane za fantaziju, npr. telepatija, znatno povećano polje čulne percepcije, življenje bez hrane i pića, suptilno disanje, nezavisnost od uticaja temperature, prelaženje u druge dimenzije, promena izgleda i gustoće tela. Duhovne vežbe izazivaju aktivaciju hipofize i njen fizički razvoj, a posebno kontemplacija i meditacija. Istraživanja sprovedena na nekima (kompjuterska tomografija) koji ne jedu i gledaju u sunce su pokazala da je njihova epifiza prosečno dva puta veća od prosečnog čoveka.
Što je epifiza aktivnija, to manje je potrebno napajanje tela energijom iz drugih izvora.
U svetu materije epifiza odražava proširenu svest osobe. Osim toga od aktivnosti te žlezde zavisi delovanje percepcije tzv. izvan uma (nematerijalni osećaji). Kada je epifiza dovoljno razvijena sva fizička čula postaju nepotrebna, jer je percepcija epifize znatno šira. U tom slučaju može se biti fizički gluv, slep, a čuti i videti puno, puno više.
Važno je naglasiti to da fizički ne treba pobuđivati epifizu u cilju razvoja s nekim nasilnim metodama 'buđenja kundalinija' koji se reklamiraju kod raznih 'gurua'. Njen razvoj treba da bude povezan s razvojem hipofize. To znači da ona sama raste s uvidom, intuicijom i pravim znanjem. Obe žlezde se međusobno upotpunjuju u svojoj funkcionalnosti i najbolje je kada se razvijaju (rastu) zajedno. U idealnom slučaju, u stanju potpunog razvoja hipofiza i epifiza tvore jedno telo oblikom sličnim trodimenzionalnom simbolu beskonačnosti. To je inače arhetipski simbol za našu višu dušu (oversoul).
Možemo zaključiti da izgled i aktivnost epifize ukazuje na to koliko određena osoba može napajati svoje telo neposredno, tvoreći sve njegove atome i životnu energiju neposredno od svetlosti.
Ovde je najbolje opisana svetlosna priroda čovekova sa mnogim aluzijama na solarnu jogu.
O autotrofima i delovanju melatonina i pinealne žlezde na starenje i zdravlje
OPIS MEDITACIJE PRI GLEDANJU U SUNCE
Neće nam sami sunčevi zraci doneti energiju, ma koliko gledali u sunce.
Postoje dva činioca: sunčeva energija u obliku svetlosti, i naša svest. Oni u nama treba da se spoje.
U svom vanjskom izrazu ovi činioci izgledaju razdvojeni, ali u suštini oni su jedno isto koje se manifestuje na različite načine, finije i grublje. Ono što se spolja manifestuje na grub način u vidu sunca, planeta, životne energije i kosmosa, to se isto sažima u svoj ishod na najfiniji način: u svesnog subjekta, u samosvest. U našem 'Ja jesam' ukršta se sve što postoji.
Da bismo energiju sunca primili potrebna je svest i o energiji i o njenom primanju - potrebna je svest o samoj svesti. To je samosvest. Prosta svest je svuda oko nas u vidu životne energije i upravlja životima prosečnih ljudi. Ona je potpuno uslovljena i vođena spoljašnjim uticajima. Samosvest je viši činilac: to je svest o samoj svesti, o sebi, o onome koji je svestan. Samo takva svest ima svoju volju. To je sasvim nov činilac u prirodi, koji nije nastao prirodnim putem kao sve ostalo, već je rezultat rada i napora svesnog subjekta da ojača i zadrži čistu svest o sebi nezavisno od spoljnih uslovljavanja.
Samosvest je viši i finiji činilac, i on kao takav privlači energiju koja se ispoljava kroz niže, grublje oblike.
Samosvest je najmoćniji prijemnik energije, njen najfiniji korisnik i usmerivač. To je svest o tome da je sve što postoji na Zemlji energija i da ona potiče od sunca i da cela njena emanacija nalazi svoj konačni ishod u samosvesnom subjektu, u nama. Paradoksalno je, ali istinito, da tek u čistom, samosvesnom subjektu subjektivnost nestaje, svest postaje objektivna svest. Objektivna po tome što može da upravlja i sama sobom, i objektima, i energetskim transformacijama. S tom svesnošću samo prepoznajemo proces univerzalne razmene energije koji već svuda postoji. To prepoznavanje aktuelizuje taj proces u nama na najfiniji način - direktno upijamo energiju od sunčeve svetlosti.
Svest o energiji uzdiže energetsku transformaciju u nama na najviši nivo: direktnim uzimanjem energije od sunca.
Bez svesti o tom procesu moramo energiju sunca da uzimamo na niži, grublji način: kroz hranu. Otimanjem od drugih.
Kada smo potpuno samosvesni, tada je direktno prosleđujemo odasvud, budući da je sve energija uvek je imamo viška, zato zračimo njome. Od našeg stanja svesti zavisi kako ćemo primati energiju.
Sve naše aktivnosti su razmena energije, uključujući i društvene, ne samo u vezi ishrane. Osvešćenjem tu razmenu podižemo na viši nivo. Najviši je potpuna samosvest koja ujedno znači i potpunu svest o energiji, i tada se njena razmena automatski odvija direktno, energiju tada upijamo direktno iz prostora, a najviše iz sunčevih zraka.
Zbog presudnog značaja svesti ovim mogu da ovladaju samo ozbiljni i napredni praktičari meditacije. Svi ostali će samo gubiti vreme, ako već ne izgube vid. Uostalom, to je solarna joga, a joga bez meditacije nije joga.
Stoga, ključni činilac u solarnoj jogi je svest, svesno upijanje sunčeve svetlosti, njeno razumevanje i razumevanje celog tog procesa, a ne sama sunčeva svetlost.
Sunčeva svetlost i energija su oduvek svuda oko nas i u nama. Ali ljudi koji nesvesno prebivaju na suncu ne postižu efekte solarne joge zato jer ne učestvuju svesno u tom procesu. Kada smo svesni tog energetskog procesa on se višestruko uvećava i daje sve plodove.
Svest je činilac koji sve aktuelizuje, koji sve potencijalno pretvara u aktuelno i dovodi ga ishodu.
Sva tajna čovekovog ostvarenja je u svesnom učestvovanju u onome što jeste, a ne u postizanju nečeg novog. Tako smo mi oduvek jedno sa Božanskim, sa Apsolutom, ali prosvetljen je samo onaj ko svesno učestvuje u tom jedinstvu, uvek i svakog trena to jedinstvo svešću aktuelizuje u svome prisustvu.
Samoosvešćenje ima i svoje fiziološke posledice.
Epifiza je žlezda unutrašnjeg lučenja (endokrinološka) smeštena otprilike u središtu glave. Ta žlezda je potpuno aktivna od rođenja, a zatim počinje da kržlja (atrofira) tako da je kod odraslih veličine zrna graška. Smatra se da je tada njena uloga vrlo ograničena. Zanimljivo je da je to jedini organ u čoveku koji nije podložan bolesti. Prirodna veličina epifize (koja nije zakržljala) kod zrelog čoveka može se uporediti sa ping-pong lopticom. Tada je potpuno aktivna i daje čoveku mnoge mogućnosti smatrane za fantaziju, npr. telepatija, znatno povećano polje čulne percepcije, življenje bez hrane i pića, suptilno disanje, nezavisnost od uticaja temperature, prelaženje u druge dimenzije, promena izgleda i gustoće tela. Duhovne vežbe izazivaju aktivaciju hipofize i njen fizički razvoj, a posebno kontemplacija i meditacija. Istraživanja sprovedena na nekima (kompjuterska tomografija) koji ne jedu i gledaju u sunce su pokazala da je njihova epifiza prosečno dva puta veća od prosečnog čoveka.
Što je epifiza aktivnija, to manje je potrebno napajanje tela energijom iz drugih izvora.
U svetu materije epifiza odražava proširenu svest osobe. Osim toga od aktivnosti te žlezde zavisi delovanje percepcije tzv. izvan uma (nematerijalni osećaji). Kada je epifiza dovoljno razvijena sva fizička čula postaju nepotrebna, jer je percepcija epifize znatno šira. U tom slučaju može se biti fizički gluv, slep, a čuti i videti puno, puno više.
Važno je naglasiti to da fizički ne treba pobuđivati epifizu u cilju razvoja s nekim nasilnim metodama 'buđenja kundalinija' koji se reklamiraju kod raznih 'gurua'. Njen razvoj treba da bude povezan s razvojem hipofize. To znači da ona sama raste s uvidom, intuicijom i pravim znanjem. Obe žlezde se međusobno upotpunjuju u svojoj funkcionalnosti i najbolje je kada se razvijaju (rastu) zajedno. U idealnom slučaju, u stanju potpunog razvoja hipofiza i epifiza tvore jedno telo oblikom sličnim trodimenzionalnom simbolu beskonačnosti. To je inače arhetipski simbol za našu višu dušu (oversoul).
Možemo zaključiti da izgled i aktivnost epifize ukazuje na to koliko određena osoba može napajati svoje telo neposredno, tvoreći sve njegove atome i životnu energiju neposredno od svetlosti.
Ovde je najbolje opisana svetlosna priroda čovekova sa mnogim aluzijama na solarnu jogu.
O autotrofima i delovanju melatonina i pinealne žlezde na starenje i zdravlje
OPIS MEDITACIJE PRI GLEDANJU U SUNCE
Ovo je oblik joge, a joga je duhovna disciplina. Najbrže i najbolje rezultate dobijamo ako nam gledanje u sunce bude oblik meditacije.
Ovde ću izneti oblik meditacije koji je prikladan za solarnu jogu prema mom iskustvu.
Gledanjem u sunce dovršavamo ceo proces stvaranja ili emanacije Božanskog. On je započeo od apstraktne svesti koja sve omogućava, preko svih oblika života i dovršio se u svesnom subjektu, u nama. Tu je došao do sebe na najfiniji način, kroz individualno iskustvo ljudske duše. Ceo taj proces se dovršava kada ta individualna duša kao čin svoje volje nadiđe svaku vezanost za svoju individualnost i vrati se čistoj, apsolutnoj svesti koja sve omogućava. Koja je ona sama bila na početku, koja ona sama uvek bezvremeno jeste.
Ceo proces stvaranja opisao je Gurđijev, a Uspenski ga je detaljno izneo u delu 'Predavanja iz kosmologije'. Ceo taj proces se stalno, tačnije bezvremeno odvija: od čiste svesti koja se manifestuje kao svetlost zvezda, koja se ispoljava i sve finije evoluira nazad k sebi, od grube materije, minerala, biljnih i životinjskih vrsta, i dovršava u nama kao mikrokosmosu, u svesti o sebi. U nama svetlost koja daje život postaje svest i savest života.
Iluziju prostorno-vremenske odvojenosti tog procesa stvara/projektuje samo individulani um (ego). I ovde se radi samo o njegovom utrnuću i buđenju čovekovom, a ne o nekom vanjskom procesu koji mi treba da podstaknemo. Radi se samo o utrnuću naših iluzija o individualnosti nekog 'našeg' postojanja i 'činjenja'.
Ako se igde i ikako u fizičkom univerzumu ispoljava apsolutna svest ili Bog, onda se najpre ispoljava kao svetlost zvezda.
Tražite li Boga? Eno ga na nebu. Ne biste postojali bez njega, ni vi ni svet oko vas.
Svakako, nije sámo sunce Bog, već se božansko najsnažnije ispoljava kroz sunčevu svetlost.
Sunce uopšte nije neka termonuklearna reakcija vodonika u helijum. Ono je električna varnica nastala pritiskom od okolne energije kosmosa koji je pun energije koju tehnički možemo prepoznati kao električnu energiju, ali stari naziv joj je prana, ili životna energija. Dakle, sunce svoju energiju dobija od okolnog kosmičkog prostora i samo je pretvara u njen najfiniji ishod, u svetlost koja daje život. A najfinije u našu svest.
Sunce je taj 'Otac na nebesima' koji je odaslao svoga sina jednorodnog (individualnu ljudsku dušu) da spase čoveka od tame nesvesnosti zapale u materiju. Sin se vraća ocu samo kroz smrt i vaskrsenje, odnosno umiranje telesnog i individualnog ograničenja i buđenjem u čistoj svesti koja uvek postoji jer ona i jeste samo postojanje.
Gledanjem u sunce svesni subjekt umire za sebe, za svoju telesnost, i vaskrsava u božanskom duhu koji sve omogućava jer gleda u svoj praishod, u ono što je on bio kao apsolutna svest pre stvaranja i zaborava Sebe. Zato se time i budi. Zato ujedno i ne živi više od telesne hrane. Sunce je naše Sopstvo ili Bog. Ono je sebe ispoljilo kroz svekoliko stvaranje, kroz zemlju koju gazimo, biljke, životinje, i sve žive oblike, da bi se vratilo sebi kroz svesnu i celovitu ličnost, osmišljeno i osvešćeno na najintimniji i najiskusniji način. Ljubav i dobrota su jedini pokazatelji zrelosti tog iskustva.
Zato je rekao Niče u 'Zaratustri': "Sjajna zvezdo! Šta bi bila tvoja svetlost da nije onoga kome sijaš!"
Gotovo sva prvobitna drevna religioznost svuda u svetu slavi sunce kao Boga. Prvi hrišćanski monasi (isto kao i budistički monasi i jogini) koristili su gledanje u sunce za izvor hrane i uzvišenog duhovnog života.
U Rig-vedi se kaže da je sunce vidljivo oko univerzuma u kome boravi čovek, puruša, i da je to onaj isti Čovek u fizičkom čoveku, njegova unutarnja suština, Duh po kome je on svestan svoga bića i cele prirode kao svedok (sakšin).
S takvom svešću treba započeti gledanje u sunce.
Sunce sebe spoznaje kroz naše oči. Mi sebe spoznajemo kroz svetlost sunca. U našoj svesti o Sebi, u 'Ja jesam' iskustvu bez misli, u čistom, bezvremenom postojanju kao 'Ja jesam' ovde i sada - sunčeva/Božanska svetlost/svest nalazi svoj konačan ishod i ispunjenje.
Ne treba zamišljati kako nam s udisajem sunčeva energija ulazi kroz oči u telo i slično, jer ona je već u nama. Mi oduvek živimo od nje. Sva životna energija u svetu oko nas i u nama potiče od sunca. Gledanje u sunce radimo da bismo energiju koja je u nama aktivirali svešću i praksom solarne joge.
Da bi se još ubrzao ovaj proces samospoznaje kroz sunce, treba uključiti celo telo, a to znači svesno se pozabaviti s energijom. Ova vežba budi uspavanu kundalini energiju, ali na spontan i umeren način. Vrlo je važno da se kundalini podigne na svestan način, a to znači našim učešćem. Tada znamo šta nam se dešava i moć koja iz toga proizilazi je naša moć i možemo je kontrolisati. Ako se kundalini sama i spontano podigne onda postajemo njena žrtva jer nećemo znati šta radimo niti šta nam se događa. To je jako štetno i opasno.
Da bismo svesno podigli kundalini treba, dok bosi gledamo u sunce, dugim udisajem (kroz nos) da podignemo energiju od osnove kičme na gore, duž leđa sve do visine očiju, do trećeg oka ili hipofize u središtu glave. Jezik treba da je blago podignut na nepcima. Treba da osetimo da nam je tu sakupljena sva energija tela koju smo podigli. Dok je tu, zadržavamo dah dok istovremeno direktno gledamo u sunce. Tako ostanemo nepokretni i zadržanog daha i snage u trećem oku, s jedinim osećajem prisustva ovde i sada kao 'Ja jesam', dok sunce vidimo kao vanjsku projekciju svoga trećeg oka i Sopstva - koliko možemo da izdržimo. Tada polako izdahnemo kroz usta.
Dovoljno je ovo uraditi tri puta u jednoj vežbi solarne joge.
Podrazumeva se da svoju energiju, pre svega seksualnu, treba potpuno očuvati da bi se ovim postupkom mogla transformisati na više centre, čakre, odnosno nivoe svesti. Ako je gore, kroz oči, upijamo, a dole gubimo, onda nećemo postići ništa.
Prestanak uzimanja hrane i nadilaženje seksualnosti je zajednička posledica podizanja kundalinija u srčanu čakru, nadilaženjem prve tri čakre, koje se odnose na seksualnost, hranu i spavanje. Te tri odlike našeg bivstvovanja nestaju podizanjem kundalinija putem gledanja u sunce.
Napominjem da je ovo moja praksa do koje sam došao intuicijom.
Ako je upotrebite, činite to na sopstvenu odgovornost.
Ne znam kako sve može delovati na druge, ali mene je dokrajčila.
Umašankar - solarni jogin
ISHRANA SUNCEM - SVE O SOLARNOJ JOGI I LEČENJU SUNCEM
Video zapis o solarnim joginima
HIRA RATAN MANEK
ČOVEK KOJI VEĆ 14 GODINA NE JEDE I ŽIVI OD SUNČEVE SVETLOSTI
NJEGOV SAJT
Hira Ratan Manek - mašinski inženjer star preko 70 godina, iz južne indijske države Kerale NE JEDE VEĆ 14 GODINA.
Do sada je nekoliko puta dopustio da ga pregleda nacionalna i međunarodna zajednica lekara. Međunarodni tim sačinjen od 21 lekara u Ahembadabadu (Gujarat, Indija) posmatrao ga je 411 dana tokom 2000. i 2001. godine, 24 sata na dan. Celo to vreme jedino što je unosio u sebe bila je voda - i sunčevi zraci. Endokrinolog dr. Navneet Shah u julu 2001. je zapisao: Svakoga dana meren mu je puls, pritisak krvi, disanje, temperatura, izlučivanje urina, težina itd., a hematološki i biohemijski testovi provođeni su periodično. ECG je meren redovno, provera ultrazvukom, EEG, CT-sken i M.R.I.-sken mozga napravljeni su nakon jedne godine, a tim sastavljen od lekara opšte prakse, fizičara, hirurga, kardiologa, endokrinologa i neurologa redovno ga je i periodično pregledavao od prvog dana posta. Osim što je izgubio 19 kilograma u prva tri meseca i što su mu se smanjili puls i brzina disanja (s 18 na 10 udisaja u minuti), nije bilo drugih medicinskih abnormalnosti. Nakon uzbuđenja koje je izazvalo otkriće u Ahmadabadu, Hira Ratan Manek je pozvan na Thomas Jefferson University i State University of Penn u Philadelphiji u SAD. Pod nadzorom je postio 109 dana, što je završilo 27. oktobra 2001. Posmatrana je i ispitivana njegova mrežnica, pinealna žlijezda (ili epifiza) i mozak, a snimljeno je i 700 fotografija tih organa.
Postoje informacije da neki ljudi nisu jeli čak 20 i više godina. Zbog svega toga i NASA je pozvala Maneka na proučavanje. 130 dana je živeo pod strogim nadzorom dok u julu 2002. godine naučnici NASA-e u izvještaju nisu potvrdili da je Manek zaista to vreme preživeo samo na vodi i suncu. Američka svemirska agencija se nada da bi ta tehnika mogla biti korisna kako bi se na budućim svemirskim letovima rešio problem skladištenja i održavanja hrane. U prevodu - nadaju se da bi se astronauti budućnosti mogli hraniti sunčevom svetlošću.
Amerikanci, kao poznati ljubitelji skraćenica, tu su pojavu nazvali HRM-fenomenom, po inicijalima njegovog imena, i pokrenuli HRM-projekt koji se bavi pitanjem kako preživeti samo od energije sunca.
Originalna knjiga HRM-a sa uputstvima:
Vina Palmar: Solarna joga
Živeti od sunčeve svetlosti
Nauka i umetnost gledanja u sunce
prevedeno
NARUČIVANJE KNJIGE 'SOLARNA JOGA' OD HRM-A
Intervju u emisiji 'Na rubu znanosti'
Hira Ratan Manek o sebi i solarnoj jogi - prevedeno
Tekst intervjua - prevedeno
Intervju HRM-a u Novom Sadu - prevedeno
HRM u Zagrebu 6.7.2010.
Kratko i jasno izlaganje o solarnoj jogi
PREDAVANJE HIRA RATAN MANEKA O SOLARNOJ JOGI - 1 DEO
PREDAVANJE HIRA RATAN MANEKA O SOLARNOJ JOGI - 2 DEO
Svi objedinjeni tekstovi i intervjui HRM-a o gledanju u sunce.pdf
Izvor: ivanic.net
Nema komentara:
Objavi komentar